BEOGRAD - Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković, komentarišući veliki broj televizija na tržištu Srbije, kaže da u tehničkom pogledu njih može biti i više, ali da mnoge jedva opstaju, zbog čega kvalitet programa ocenjuje kao osrednji, poput "žvakaće gume za oči".
Radojković ocenjuje i da je, s obzirom na veličinu Srbije, broj televizijskih i radio stanica, svetski, odnosno rekorderski.
U tehnološkom smislu, kaže, ima mesta za sve televizije koje trenutno postoje, posebno ako se ima u vidu da nove koje se pojavljuju uglavnom emituju program preko "kabla" ili idu u "lajvstrimingu" preko interneta.
"Postoji područje gde je broj novih stanica moguće povećavati u nedogled, a to je da se prebace na kablovsku distribuciju ili da počnu da emituju u Internet protokolu kao IPTV ili podkasting radio. Tu je broj televizija tehnički gotovo neograničen i samo treba voditi računa da onaj ko ima kabl ne bude i monopolista koji onda ne prima konkurente da prenose program", rekao je Radojković.
Sa druge strane, dodao je, pitanje opstanka velikog broja televizija na tržištu je rizik za svakoga ko ih pokreće i ko mora da razmišlja o tome kako će preživeti i kako će se finansirati.
"Očigledno moraju da žive na nekom komercijalnom principu, a to su sponzorstva, reklame i drugi izvori tržišnih prihoda. Tržište je siromašno i ne može da izdrži ni sadašnji broj televizija. Nešto slično se dešava i s novinama - neko pokrene dnevne novine, a one iz raznih razloga ne sastave ni dva, tri meseca", rekao je Radojković.Na pitanje ima li previše televizija sa nacionalnom frekvencijom, Radojković kaže da je njihov broj tehnički limitiran, te da, kako je naveo, ako bude dodeljena i peta nacionalna frekvencija, za koju su konkurisale Nova i Kopernikus, a odluka se uskoro očekuje, "tu je kraj" i nacionalne frekvencije se više neće dodeljivati.
Radojković je objasnio i da su sve frekvencije za analogni prenos zauzete, odnosno podeljene još 2008. godine i da se sada može dobiti mesto jedino ako neko vrati ili odustane od postojeće dozvole.Prema njegovim rečima, na lokalnom i regionalnom nivou u Srbiji postoji veliki broj televizija, pri čemu su pojedine u situaciji da ne mogu da plate ni autorska prava za muziku koja bi se emitovala.
"U Čačku se emituje program potpuno bez muzike, jer televizija nema da plati ni 26.000-27.000 dinara mesečno za emitovanu muziku. Prema tome, to su sve preduzeća koja bi najobjektivnije rečeno trebalo da zatvore dućane i naravno da ih ima previše, ima ih više oko 350 na lokalnom i regionalnom nivou", smatra Radojković.To je u svakom slučaju previše televizija, čak i kad je reč o komercijalnim, jer se "oglasni kolač" već nekoliko godina smanjuje, konstatuje Radojković zbog čega očekuje da će broj stanica početi drastično da se smanjuje i navodi primer jedne lokalne televizije koja od muzike emituje "samo cvrkut ptica ili neke druge zvučne efekte".
Kvalitet programa koji te televizije emituju prema mišljenju Radojkovića verno oslikava siromaštvo tržišta, pri čemu, kako kaže, jedino nekoliko sportskih kanala, koji imaju prava na prenos značajnijih sporstkih događaja, mogu da računaju na određenu ciljnu grupu među gledaocima.
"Kultura je u takvim okolnostima getoizovana, mada prilično kvalitetno, zato što televizije kupuju inostrane programe putem RTS digital, a ovi drugi se uglavnom oslanjaju na političku ekonomiju medija po kojoj su kvizovi, serije, emisije uživo, rijaliti šou programi i reprize najisplativiji produkt koji uz to najmanje košta, duže traje i privlači relativno zanimljivu publiku za oglašivače", ocenio je Radojković.
Radojković dodaje i da u "suludoj gužvi za malo para" koja vlada na tržištu, svako bira da prođe najjeftinije i štedi najpre na zaposlenima, što tehnologija donekle i omogućava. Ukupno, prema njegovoj oceni, kvalitet programa je osrednji ili, kako kaže, "na nivou žvakaće gume za oči".
