BEOGRAD - Srbija je u poslednjoj deceniji izgubila polovinu poljoprivrednika, ali je zato udvostručila broj umetnika i stručnjaka u različitim oblastima.
To su pokazali podaci Republičkog zavoda za statistiku, zasnovani na analizi popisa stanovništva.Prema zanimanju, najbrojnije grupe su inženjeri i tehničari, a najtraženiji su trgovci. Inženjeri, stručni saradnici i tehničari mogli bi stati u grad veličine Novog Sada. Prvi do njih su trgovci i zaposleni u raznim uslužnim delatnostima.
"Zanimanja koja su najpopularnija, a kojih nema u Srbiji su elektrotehničar za informacione tehnologije, autoelektričar za kompjutere na kolima. Sve energetske struke koje su vezane za energetiku, energetska postrojenja, takođe su deficitarna", kaže Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola. Nedostaju i zavarivači, ali i rukovaoci mašinama, upravljači postrojenjima. Strategija razvoja obrazovanja do 2020. postoji, ali planiranje upisnih kvota, kažu u Ministastvu prosvete, ne ide lako.
"Škole predlažu šta im je potrebno, lokalna samouprava zna šta ima od privrede, šta radi, a šta ne radi i naravno uključuju se tržišta rada da kažu koliko određenih profila ima, šta je deficitarno, a šta je suficitarno", kaže Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete.
Nekada zemlja poljoprivrednika, danas bi, očigledno, većina u gradove. Na visokom, trećem mestu su umetnici i stručnjaci u različitim oblastima. Da pripada toj grupi zanimanja, izjasnio se čak svaki peti Beograđanin. U Nacionalnom prosvetnom savetu kažu da se planiranje obrazovanja i u svetu kreće ka znanju jezika, naučnoj i digitalnoj pismenosti, a da se sposobnost za rad stiče daljim usavršavanjem.
"Pravce razvoja Srbije bi trebalo da odredi politička elita i da se kaže da li ćemo biti poljoprivredna ili visoko-tehnološka zemlja. Ono što preduniverzitetko obrazovanje ima zadatak je da deca celog života uče, jer svima je jasno da će se menjati potražnja vrlo brzo", kaže Desanka Radunović iz Nacionalnog prosvetnog saveta.
Podaci Infostuda pokazuju da do posla najlakše dolaze prodavci, komercijalisti, zatim radnici u administraciji, i tek na trećem mestu inženjeri informacionih tehnoligija. Planirati obrazovanje sa takvom statistikom, slažu se stručnjaci, nije lak posao.
