Nisam verovao da se u Srbiji može potpisati nezakonit ugovor o kreditu, ali kada mi je rata sa 500 skočila na 630 franaka, shvatio sam da je vreme da učinim nešto. Egzistencija mi je bila ugrožena, a budućnost sa troje dece potpuno neizvesna. Sada, posle pravosnažne sudske presude, kojom je moj ugovor vraćen u zakonit okvir, vratila mi se i vera da kod nas nešto može da se promeni nabolje”, u dahu priča za „Politiku” čovek koji je ovih dana dobio spor protiv banke kod koje je uzeo stambeni kredit i koja je tokom otplate tog zajma sama povećavala kamatu.
Osim ogromne rate koju je, kako kaže, plaćao sve dok nije rešio da tuži banku, veliko opterećenje je bilo saznanje da se našao u aranžmanu iz koga nije mogao da izađe.
Presuda koja je na neki način promenila život našem sagovorniku još jedna je pravosnažna presuda koju je dobilo udruženje „Efektiva”, u ovom slučaju protiv Eurobanke, zbog jednostranog menjanja kamatne stope tokom otplate kredita. Reč je o stambenom kreditu od 113.000 švajcarskih franaka koji je podignut kod Eurobanke 2008. Kamatna stopa je bila definisana kao zbir tromesečnog libora i marže od dva odsto. Po toj logici, ukupna kamatna stopa je bila podložna promeni u skladu sa promenama vrednosti libora, ali je marža trebalo da bude fiksna.
– Eurobanka je koristeći nezakonitu odredbu ugovora, kojom je predvidela mogućnost korekcije kamatne stope u „skladu sa promenama poslovne politike banke”, ipak povećavala maržu i to do iznosa od 4,75 odsto, čime je drastično uvećala ukupnu kamatu. U jednom trenutku je kamata, koja je po ugovoru bila 2,4 procenta godišnje, iznosila 5,15 odsto, a klijent je umesto 500, ratu plaćao 670 franaka mesečno. Procenjuje se da je ukupna šteta koju je klijent pretrpeo oko 10.000 franaka, ali će sud utvrditi tačan iznos koji bi banka trebalo da vrati klijentu.
Ova tužba je podneta početkom 2012. Na sudu je oko 1000 slučajeva koje zastupa „Efektiva” je na sudu, a stiglo je i 70 prvostepenih presuda protiv banaka. Ovo je treća pravosnažna – prva je doneta početkom godine protiv KBC banke, druga nedavno protiv Hipo banke, a ova treća je stigla pre nekoliko dana, kaže naš sagovornik iz „Efektive”.
Poništena je sporna odredba i ugovor o kreditu, što znači da marža mora biti fiksna od početka do kraja otplate kredita, a banka mora da vrati preplaćenu razliku uz odgovarajuću zateznu kamatu, pošto se tuđim novcem služila nekoliko godina.
Na pitanje na osnovu čega je sud doneo ovu odluku, u pravnom timu „Efektive” objašnjavaju da je reč o kršenju nekoliko načela Zakona o obligacionim odnosima.
„Promena poslovne politike banke”, koja je sporna tačka ovog ugovora, znači da nadležni organi banke, koji formiraju cenovnu politiku za proizvode i usluge koje banka nudi, na osnovu samo njima poznatih parametara, donose odluku o povećavanju kamate koja se primenjuje na nove, ali i stare kredite, čime se gubi smisao proste trgovine. Jer, novac je ipak sredstvo trgovine u ovom poslu.
Dakle, klijent kupuje novac od banke, po određenoj ceni-kamati, i dužan je da ga vrati u predviđenom roku. Ako banka ima regularnu mogućnost da plasira određeni broj kredita po veoma niskoj ceni, za koju u tom trenutku zna da joj nije isplativa, a onda je tokom otplate tih kredita povećava, postavlja se pitanje svrhe tog ugovora, odnosno njegovog značenja za klijenta, kažu u „Efektivi”.
(Politika)
