BEOGRAD - Nekad smo u kući kitili jelku do plafona, razmenjivali poklone, spremala sam svečani ručak, a sada sam Novu godinu dočekala u holu hotela „Obrenovac“. Tu živim, spavam, jedem. Kupila sam deset sarmi da se častim, više od penzije i ne mogu...
Ovako za Kurir počinje svoju ispovest Slavica Marinković (62), koja je među 300 Obrenovčana prinuđenih da praznike dočekaju bez svoje kuće. Svih pet hotelskih spratova je prepuno, u sobama živi po nekoliko porodica, pa je Slavica prinuđena da dane i noći provodi u holu, dok je suprug u bolnici u Beogradu.- Voda je bila preko krova, nosila je mene i muža, kuću je srušila... Ne može ni ovde da se živi, ali šta ću, nemam gde... Da su bar ovaj hol malo okitili - kaže Slavica, a onda tiho dodaje: „Mada, čemu da se radujem.“
Nova godina i Deda Mraz kao da su zaobišli hotel „Obrenovac“. Sivi, prljavi podovi i zidovi, oronuli nameštaj i požuteli radijatori, pokraj kojih se ljudi pribijaju kako bi se ugrejali - slika je prazničnih dana. Tople vode u hotelu najčešće nema.- Evo, s decom sam okitila jelkicu, a i paketići su stigli od neke donacije. Nemamo ništa osim kreveta i nekoliko igračaka, deca su u letnjoj garderobi, u Crvenom krstu neće da nam daju zimsku. Uzeli su nam i televizor, a posle se obezbeđenje žali što deca galame. Pa naravno da galame, šta da rade, a mogli bi da odgledaju neki crtać - kaže Snežana Marković (50), koja sa šestoro dece živi u sobi od 15 kvadrata. Obećali su im novu kuću, ali tek u martu.
Mališani se stide, ne žele se slikaju da ih drugari ne vide ovakve. Na pitanje šta su poželeli od Deda Mraza, odgovaraju uglas: „Svoju kuću, samo da se vratimo kući!“
