Na današnji dan (15. jun) 1910. godine, mladi srpski revolucionar Bogdan Žerajić pokušao je da izvrši atentat na generala Marijana Varešanina, tadašnjeg namesnika u Bosni i Hercegovini, nakon čega je izvršio samoubistvo. Njegova žrtva označila je početak borbe porobljenog naroda i poslužila kao motiv Gavrilu Principu za ono što će uraditi četiri godine kasnije, a Žerajić je postao prvi simbol otpora prema austrougarskoj vlasti.Rođen je u Nevesinju, u selu Miljevac, gimnaziju je završio u Mostaru, a pravo studirao u Zagrebu. Jedno vreme je služio kao učitelj u Srbiji u kruševačkom okrugu. Njegov brat od strica, general dr Milan Žerajić je bio lični lekar kralja Petra prvog, a Milanov brat Risto lični lekar kralja Aleksandra.
Bio je nezadovoljan politikom srpskog građanstva u Bosni i Hercegovini, koje je po njegovom uverenju, napustilo svaku stvarnu borbu protiv tuđinske vlasti u zemlji i krenulo putevima političkog oportunizma. Žerajić je zastupao potrebu beskompromisne borbe protiv Austrougarske. Svoj stav u politici potvrdio je pokušajem atentata na poglavara zemlje generala Marijana Varešanina, koji je on smatrao demonstracIjom i aktom protesta protiv stanja nastalog donošenjem ustava (Zemaljski statut) za BiH i otvaranjem bosanskog Sabora.
Žerajićev atentat na njega nije uspeo,pucao je na Varešanina 5 puta i promašio je, sa poslednjim šestim je izvršio samoubistvo na mestu atentata, kako bi presekao svaku mogućnost istrage. Žerajićev akt imao je snažnog uticaja na dalji razvoj revolucionarnog pokreta bosansko-hercegovačke omladine, za koju je Žerajić postao simbol idealnog borca za slobodu.Po predanju Bore Jevtića, savremenika i prijatelja Gavrila Principa, koji je posle Sarajevskog atentata, bio uhapšen i mučen od strane austrougarskih vlasti, jedan od njegovih mučitelja mu se hvalio kako je koristio Žerajevićevu lobanju kao pikslu.
(Wikipedia)
