Zbog sumnje da je zloupotrebio svoj položaj u slučaju formiranja Nacionalne štedionice, protiv Mlađana Dinkića će biti pokrenuta tužilačka istraga.
Sumnja se da je Srbija za taj posao oštećena za oko sedam miliona evra.
"Pretkrivčni postupak je okončan. Uskoro će Tužilaštvo za organizovani kriminal podneti zahtev za sprovođenje istrage protiv Dinkića i još nekih njegovih saradnika koji su u to vreme bili na državnim položajima a takođe su kadar G17. Najvažniji dokaz biće otkrivena dokumentacija u vezi s osnivanjem i poslovanjem Nacionalne štedionice, a očekuje se i finansijsko-ekonomsko veštačenje", kaže izvor upoznat s istragom.
Dinkić će biti osumnjičen za zloupotrebu položaja dok je bio guverner Narodne banke Jugoslavije u periodu od 2001. do 2003, kada je formirana Nacionalna štedionica.
Dinkić je pod sumnjom da su prilikom formiranja Nacionalne štedionice državna preduzeća uložila kapital 26. decembra 2001, a da je već 20. maja 2002. usledila odluka da se izda i druga emisija akcija u vrednosti 180 miliona dinara koje su prodavane povezanim privatnim preduzećima za 35 puta manju cenu. Prvo su izdate 104 akcije po ceni od 3,5 miliona dinara po akciji. Njih su kupili JUBMES banka za 140 miliona dinara, „Beopetrol” za 35 miliona dinara, koliko je kupila i JU garant banka.
Pet meseci kasnije, kako se sumnja, akcije su prodavane privatnim preduzećima po ceni od 100.000 dinara po akciji. Najveći kupci su firme „Skvadra“, „Pima“, „Principal eksport-import“, Dajners klub. Većina uplata obavljena je preko Euroaksis banke u Moskvi. Na taj način su privatne firme, kako sumnjaju u tužilaštvu i policiji, postale vlasnici Nacionalne štedionice, za čije su osnivanje većinu kapitala dale državne firme. Posao isplate stare devizne štednje vredan 4,5 milijardi tadašnjih nemačkih maraka bio je poveren Nacionalnoj štedionici. Nacionalna štedionica je prodata početkom 2006. godine grčkoj EFG banci za 41 milion evra, kada je Dinkić bio ministar finansija u prvoj vladi Vojislava Koštunice. Dinkić je bio pod sumnjom da je prostorije nekadašnjeg ZOP-a protivzakonito ustupio bankama među kojima je najviše poslovnog prostora dobila Nacionalna štedionica. Nacionalnoj štedionici je ustupljen računarski program za rad sa stanovništvom bez nadoknade, piše Blic.
Mlađan Dinkić je saslušan u svojstvu građanina u policiji povodom Nacionalne štedionice 9. oktobra 2013.
"Odluka da se formira Nacionalna štedionica, na moj predlog, doneli su vlada Zorana Đinđića i Narodna banka Jugoslavije - svedočio je tada Dinkić... Nacionalna štedionica je vršila poslove bez provizije... Napominjem da je u tom trenutku država bila većinski indirektni vlasnik sa 60 odsto... Ministarstvo finansija u toj emisiji nije učestvovalo i nije iskoristilo pravo preče kupovine, što znači da je direktna odgovornost za gubitak većinskog državnog vlasništva u Nacionalnoj štedionici isključivo na strani Ministarstva finansija i Vlade, a ne Narodne banke... Na taj proces formalno i suštinski u tim okolnostima nisam mogao uopšte da utičem, pri čemu kada govorim o odgovornosti tadašnjeg ministra finansija Božidara Đelića mislim na moralnu odgovornost... govorio je tada Dinkić. On je tada tvrdio da je Nacionalna štedionica radila bez provizije, na štetu budžeta, čime je ostvarena ušteda."
(Blic)
