Istoričar profesor dr Predrag Marković, najpoznatiji je široj javnosti kao legendarni pobednik nekadašnje "Kviskoteke", kada je cela tadašnja SFRJ pričala o njegovom znanju.
Marković, koji je od nedavno i potpredsednik SPS, danas retko kad u javnim istupima govori o tom vremenu kada je bio jedno od najpoznatijih lica sa malih ekrana. Ipak, pred vama je prvi intervju koji je Marković dao (nepunih 24 sata posle pobede) posle velikog finala "Kvoiskoteke" u kojem je maestralno trijumfovao.
U roditeljskom stanu, njegovu je pobedu i drugo mesto njegovog zeta Aleksandra Saljnikova slavila cela porodica, a Predrag Marković, iako umoran od putovanja i takmičenja, bio je otvoren i susretljiv sugovornik.
Kako ste se pripremali za takmičenje?
Neko čita enciklopedije i traži podatke u leksikonima, ali ja se nisam posebno pripremao , ne na takav način! Gledao sam "Kviskoteku" i pokušavao ući u njihov sistem razmišljanja, jer sam primetio da postoji jedan krug pitanja i asocijacija koji se ponavlja. Stalno se vrti nekoliko hiljada sličnih pitanja, iz istih područja. Najvažnije je znati aktivirati memoriju velikom brzinom. Mislim da je to rekao i Pavao Pavličić u predgovoru knjige "Kviskoteka", autora Laze Goluže i Darka Novakovića, jedinom kojom sam se služio u pripremama.
Kako ste uopšte odlučili da se prijavite na "Kviskoteku"?
"Kviskoteka" je dobar, elitan kviz, jedini u kojem je časno učestvovati. On nimalo ne degradira učesnike, dakako ni one koji gube, a to je izuzetno važno, jer kod nas intelektualci često ne vole tako da pokazuju svoje znanje.
Gledaoci su bili fascinirani vašim poznavanjem podataka iz najrazličitijih područja.
Mislim da takve podatke može zapamtiti svaki pažljiviji čitalac štampe i knjiga. Nisu to stručna pitanja, nego znanje što ga svako može skupiti. Jedini je problem koliko se brzo možete prisetiti onoga što ste negde pročitali. Kakvu vrstu literature najradije čitate?
Čitam romane, gledam filmove to su mi dva glavna hobija. Naravno, čitam i istrijsku literaturu, po struci sam istoričar. Za opštu kulturu takva su znanja vrlo važna. Specijalizovao sam se se za istoriju dvadesetog veka.
Šta je bilo najvažnije u samom takmičenju?
Mentalni refleksi i brzina. Videli ste da svi znamo većinu odgovora i da smo se stalno javljali, ali odlučila je koncentracija i borbenost. Dobar je primjer moj zet Saša Saljnikov s najmanjim brojem bodova dospeo je na drugo mesto.
Jeste li imali tremu?
Strašno sam se uplašio kad sam prvi put izašao pred kamere, znajući da me gleda cela zemlja. To je strašan osećaj! Nikad se nisam tako osećao na ispitima. I posle sam imao tremu jer sam morao opravdati nade uložene u mene, budući da su mene neki smatrali favoritom.
Kako se osećate nakon što je sve prošlo?
Žao mi je što više nema takmičenja. Navikao sam da dolazim u "Kviskoteku", u Zagreb, da se srećem sa tim ljudima i mislim da će mi nedostajati. Sada sam iscrpljen jer sam tek stigao u Beograd, a znate da od finala nije prošlo ni dvanaest sati. Bilo mi je lepo, a to brzo čoveku uđe pod kožu.
Prva je nagrada tromesečni kurs engleskog u školi "Eurocentra", u gradiću Aleksandria, u SAD. Znate li nešto o tom gradu u kojem ćete boraviti tri meseca?
To je mali univerzitetski gradić u blizini Vašingtona, a škola "Eurocentra" izuzetno je dobro opremljena. Znam engleski, ali nikad nije loše nešto usavršiti. Verovatno ću otići najesen jer kažu da je tamo lepa jesen. Grad se nalazi južno, tako da su leta previše vruća.
Na kraju, kakvi su vaši utisci o takmičenju?
Moram pohvaliti "Kviskoteku"! To je korisna i potrebna emisija koja favorizuje znanje i popularizuje obrazovanje. Deca je vole, a to je dobro jer ih stimuliše da uče.
(Yugopapir)
