Čajetina je od države, usled bojazni da će ograde na Mađarskoj granici nesretnike iz Sirije, Avganistana, Iraka, uputiti da ostanu u Srbiji, dobila nalog da formira Lokalni savet za migracije. To telo je danas uspostavljeno, ali uz zaključak da Čajetina ne može udomiti izbeglice.
Stamatović kaže da ne postoje uslov za prihvat i da je prioritet zbrinjavanje prognanih Srba i pružanje socijalne pomoći materijalno ugroženim sugrađanima. Prognani Azijati, dodaje on, naškodili bi turizmu na Zlatiboru.
- Imamo desetak porodica raseljenih sa Kosmeta ili izbeglih iz Hrvatske koji nemaju rešeno stambeno pitanje.
Opredelili smo zemljište na kome ćemo im graditi stanove. Godinama unazad zbog političkog revanšizma Čajetina nije dobila ni dinara pomoći od države, čak i kada smo trpeli štete od poplave, klizišta, grada, snegova. A Vlada traži da se spremimo za prihvat izbeglih sa Bliskog Istoka, - poručuje Stamatović.
On kaže da potpuno razume probleme migranata, ali u slučaju da se njima pomogne opština bi ostala bez sredstava za pomoć licima sa posebnim potrebama, siromašnim, starim...
- Država se, glumeći evropejstvo u Evropi koja svoje vrednosti pokazuje dižući ograde i bodljikave žice, humanije ponaša prema azilantima nego prema svojim sugrađanima. Kolektivni centri su i dalje puni izbeglih Srba, njhovu imovina uzurpirana je na Kosmetu, u Hrvatskoj i Bosni, a Zapad dve decenije žmuri nad tim problemom. Srbija treba da pošalje jasnu poruku: „Žao nam je, ali nismo krivi za rat u Siriji i Iraku, imamo svoje probleme slične prirode. Migrante neka zbrinjavaju oni pred čijim bombama beže“ – poručuje Milan Stamatović.
