Rusija se uključila u sukob u Siriji jer ne želi da se ponovi scenario iz Libije, a problem u odnosima Moskve i Vašingtona je pitanje ko su “prijatelji“. To je gostujući u Kažiprstu rekao spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, koji je istakao da se i dalje vodi propagandni rat i da treba sačekati sa procenom toga šta tačno ruska avijacija radi u Siriji, da li napada džihadiste ili sirijske pobunjenike.
“Prvo iznenađenje je bilo kada je Rusija rasporedila tenkove i avione i poslala delove pomorske pešadije ka Siriji. Usledio je Putinov govor u UN, gde je pozvao na koaliciju koja će braniti Asada, što je suprotno tezi Amerike, koja ne vidi budućnost Sirije uz aktuelnog predsednika“, rekao je Jakšić. Sled događaja doveo je do tektonskih promena za veoma kratkom vreme.
“Usledio je ubrzani tempo, Duma je odobrila intervenciju, a već istog dana su bombardovani položaji, da li Islamske države, kako kaže Moskva, ili položaji sirijskih pobunjenika, kako se tvrdi u Vašingtonu. Zapad je zatečen, veliki problem su dijametralno suprotni pristupi, Zapad smatra da je Asad deo problema, a Rusija da je deo rešenja i brana za širenje Islamske države“, dodaje Jakšić.
Prema njegovim rečima, Moskva i Vašington su i dalje jednako udaljeni. “Kažu da imaju zajedničnog neprijatelja, problem je u tome što su im prijatelji različiti... Na delu je otvoreni propagandni rat, pitanje je koliko verovati tvrdnjama sa obe strane, da li se gađaju ciljevi ID ili pobunjenika. Ne bih se zaletao, malo nelogično deluje da u prvim danima bombardovanja Rusija rizikuje da pokaže da ne napada islamiste nego pobunjenike“, objašnjava Jakšić.
Spoljnopolitički komentator kaže da Moskva ima veliki razlog zbog koga se uključila u sukob u Siriji. “Moskva ponavlja da nema personalne veze sa sudbinom Asada, ali ga štiti jer je to legitimna vlast koja je zatečena pobunom. Rusija je izvela zaključke iz načina intervencije u Libiji, gde je postojala legitimna vlast, nebitno što je bila despotskog tipa, ali je problem način promene vlasti. Rusija ne želi da dozvoli da se libijski scenario ponovi u Siriji“, ističe Jakšić.
Razlozi na drugoj strani ne čine se toliko racionalni.“Tvrdoglavost Zapada, Turske i Saudijske Arabije, koji kažu da je skidanje Asada biti ili ne biti, je cinična, postavlja se borba protiv ID u drugi plan, iako to treba da bude fokus. Dobra vest u tom regionu je da je posle potpisivanja nuklearnog sporazuma Amerika spremna da podrži ulogu Irana u sirijskoj krizi. Bez Irana kriza ne može da se reši i da se zaustavi građanski rat“, zaključio je Jakšić.
