BEOGRAD - Pored crvenog mesa i mesnih prerađevina, koje je SZO proglasila kancerogenim, građani Srbije jedu i voće i povrće zatrovano pesticidima, ribu iz olovom zagađenih reka i mora, a na domaćem tržištu, iako zabranjene, nalaze se i GMO žitarice.Ova nezdrava hrana može dovesti do brojnih oboljenja - od trovanja olovom i pesticidima do genetske mutacije, pada imuniteta, pa čak i kancera, upozoravaju sagovornici Kurira.- Period tova kod junećeg mesa iznosi 10,5 meseci, a kod svinja tri do četiri, međutim, poljoprivrednici su sve manje spremni da čekaju da do toga dođe prirodnim putem, već ovaj period skraćuju davanjem aditiva i hormona rasta stoci. Pored toga, u mesu se nalaze i tragovi GMO soje, koja je, iako je zabranjena, ušla u lanac ishrane stoke zbog toga što je jeftinija od 30 do 40 odsto - objašnjava agrarni analitičar Vojislav Stanković.Hormoni rastaPrema njegovim rečima, meso se dodatno zagađuje tokom prerade nitratima i nitritima, raznim veštačkim pakovanjima za kobasice i salame, a kvalitet se gubi i u procesu sušenja, koji je nekada bio prirodan, a danas se odvija pomoću moderne tehnologije.- Hormoni rasta dodaju se i voću i povrću, a naročito je poznato da se na taj način „potpomaže“ paradajz. Voćari prskaju voće hemikalijama više od onog što je dozvoljeno, odnosno čak 12 do 14 puta godišnje - navodi Stanković, koji kaže da je siromaštvo osnovni razlog zbog kog građani ne vode više računa o ishrani.Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ističe da i pored hemijskih supstanci i aditiva kojima se truje hrana, opasnost predstavlja već zagađena životna sredina.- Zagađeno je sve - od vazduha, vode, zemljišta do flore i faune. A majka svih bolesti je u tanjiru - navodi Ševarlić.Genetske mutacijeDa li će i kada zagađena hrana uticati na razvoj neke bolesti, kako kaže dr Miloš Maksimović, profesor na Medicinskom fakultetu, zavisi od imuniteta i genetskog sklopa.- Opasnost po zdravlje od nebezbedne hrane može biti različita - od rezistentnosti na antibiotike zbog prekomernog vakcinisanja životinja, pa sve do genetske mutacije ploda od zagađenosti hrane i ribe olovom. Bezbedne namirnice jednostavno ne postoje, ali postoje proizvodi boljeg i lošijeg kvaliteta - kaže Maksimović.
Ministarstvo poljoprivredePROIZVOĐAČI NE POŠTUJU PROPISESanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede, kaže da su inspektori ovog ministarstva na terenu ustanovili da mnogi proizvođači ne poštuju propise o deklaraciji mesa.- Zdrava hrana ne postoji. Ono što je zdravo za jednog ne mora biti i za drugog, ali potrošači moraju na deklaraciji biti precizno obavešteni o tome šta kupuju.
Pobunili se tviteraši stali u odbranu PRAVDA ZA SLANINU!Saopštenje SZO, u kom su slanina, kobasice, viršle, paštete i druge mesne prerađevine i zvanično označene kao kancerogene, izazvalo je pravu buru u srpskoj javnosti. Tako je tokom jučerašnjeg dana na Tviteru pokrenuta kampanja „Pravda za slaninu“. „Uzeli su nam Kosovo, uzeli kulturnu baštinu, sad oće i slaninu! Samo preko nas Sremaca mrtvih!“, „Kad već pušim ko Turčin, mogu i da jedem ko Srbin!“ i „Moj teča samo na mast jeo, imao 100 kilograma i nizak holesterol. Pravda za slaninu!“, „Aj da se kladimo da slanina manje šteti od cigara, kakav crni rak“, samo su neki od tvitova podrške za slaninicu, a praćeni su slikama komada slanine u obliku srca, ali i slanine savijene u ružičastu vrpcu, koja je simbol borbe protiv raka dojke.(J. P.)
Isidora BjelicaNISAM JELA KOBASICE, A IMAM RAKNisam jela ni kobasice ni slaninu niti pušila cigarete, ni pila alkohol. Tuga je ta koja je najkancerogenija, nje sam pak imala u galonima - napisala je Isidora Bjelica, koja boluje od raka.
