BEOGRAD - Važno je da se jasno uspostavi jedinstveno i sveobuhvatno tumačenje onoga što su tačke plana dogovorenog u nedelju na samitu u Briselu posvećenom migrantskoj krizi, izjavio je danas izvršni direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević, navodeći da je taj plan u mnogim njegovim aspektima nejasan, a u nekim čak i kontradiktoran.Petronijević je Tanjugu, uoči neformalnog dijaloga posvećenog izazovima izbegličke i migrantske krize koji je organizovala koalicija "prEUgovor", rekao da se u planu navodi broj od 50.000 migranata koji treba da bude raspoređeni na samoj zapadnobalkanskoj ruti, ali bez preciznog određenja koje su to zemlje.
Takođe, kako je dodao, nema ni preciznog određenja koji su kriterijumi koji će biti uzeti u obzir kada je reč o zbrinjavanju i prihvatu izbeglica na teritorijama država na toj ruti.
"Ako je plan hitan, a čuli smo da je hitan i da postoji izuzetno veliki stepen zabrinutosti kod svih, onda bi ta vrsta pojašnjenja morala da dođe brzo i treba očekivati rezultate onoga što su te videokonferencije ili saradnja između osoba koje su od strane svih vlada određene kao kontaktne tačke u ovom procesu", rekao je Petronijević.
Kada je reč o pomoći Srbiji u rešavanju migrantske krize, Petronijević kaže da je to još jedna od problematičnih tačka plana, jer se implicira da zemlje koje su na zapadnobalkanskoj ruti migranata treba da se obrate međunarodnim finansijskim institucijama, koje daju pre svega kredite, a ne grantove ili bespovratnu pomoć.
"Prosto je neverovatno da EU očekuje od zemalja zapadnog Balakana, pre svega nečlanica EU, da u rešavanju jednog globalnog, evropskog problema koriste mehanizme kredita, a bez obavezivanja EU u tom planu da će dodatnim novcem i fondovima podržati takve napore", kaže Petonijević.
Novac koji bi Srbija, naveo je, trebalo da iskoristi je pre svega iz postojećih IPA sredstava, što znači da se tim sredstvima koja su planirana za razvojne projekte menja namena da bi se bavilo rešavanjem migrantske krize."To nije adekvatan odnos EU prema zemljama regije", navodi Petronijević.
U tom planu, kako je naveo, postoji mnogo terminoloških nejasnoća, tako da se u jednoj od tačaka kaže se da je potrebno obeshrabrivati izbeglice i migrante da se kreću ka granicama drugih država bez prethodnog obaveštavanja te države.
"Na koji način ćete ih obeshrabriti? To je jedno od važnih pitanja", rekao je Petronijević i podsetio da su se pre nekoliko meseci vodile veoma žučne i tenzične rasprave koliko će koja zemlja EU prihvatiti migranata u tom procesu.
Govoreći o načinu na koji je do sada Srbija rešavala migrantsku krizu, Petronijević je rekao da je ono što je dobro to da je na svim nivoima društva i države pokazan stepen empatije i pozitivnog odnosa prema ljudima koji su u nevolji.
"To su prepoznali i mnogi van Srbije, što je izuzetno važno. Pred nama su novi izazovi pre svega zima koja se približava. Nije lako ni pomoći ljudima koji su u konstantnom tranzitu i koji žele da što pre prođu kroz Srbiju kako bi došli do destinacija, pre svega Nemačke ili zemalja Skandinavije", rekao je Petronijević.
Biće, kaže, izazova i bilo bi jako dobro da Srbija zadrži taj pozitivan odnos i na isti način i dalje pruža pomoć migrantima.
Koalicija "prEUgovor" organizovala je danas u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku neformalni dijalog predstavnika države, organizacija civilnog društva, akademskih institucija, ambasada, međunarodnih organizacija i stručne javnosti zainteresovane za sprovođenje politika iz oblasti vladavine prava (poglavlje 23) i slobode, bezbednosti i pravde (poglavlje 24).
