BEOGRAD - Koncert benda Igls ov ded metal počeo je u sjajnoj atmosferi. Onda se začulo nešto nalik petardama. Suprug me je odmah bacio na pod i prekrio telom. Videli smo kako ulaze teroristi s „kalašnjikovima“. Upalili su svetlo u celoj dvorani i počeli rafalnu paljbu po ljudima koji su bespomoćno ležali na podu.Ovako za Kurir počinje svoju ispovest Danijela Belić, jedna od desetoro preživelih Srba koji su bili među taocima u koncertnoj dvorani Bataklan u Parizu. Traumu zbog stravičnog masakra, u kojem je ubijeno najmanje 80 ljudi, nosiće, kaže, ceo život.- Suprug i ja smo jedva čekali da odemo na taj koncert, budući da zbog moje trudnoće i porođaja dugo nismo izlazili. Svirku benda najednom su poremetili neki čudni zvuci. Svi su legli na pod, a mene je suprug oborio da me zaštiti. Teroristi su prvo izrešetali ljude na ulazu u dvoranu, prodavce karata, pića, garderobere, a onda su, pod punim osvetljenjem, počeli rafalnu paljbu po publici. Svi smo ležali iščekujući svoju smrt - priseća se Danijela.S mužem je bila na sredini sale, pa su prvu paljbu preživeli jer su na udaru bili oni bliže ulazu.- Oni su nas zaštitili svojim telima. Prva paljba trajala je 15 minuta. Kad je utihnulo, neki ljudi su počeli da ustaju i beže ka izlazu. Teroristi su ih pokosili. Otvorila sam oči u jednom trenutku i videla da jedan terorista puca i sa balkona - priča Danijela.Nakon druge paljbe čula se eksplozija. Na Danijelu i njenog supruga tada je pao sloj plafona, ali su ostali nepovređeni.- Bili smo uplašeni. Teško sam disala. Ležali smo 45 minuta dok nije ušla policija. Prepoznali smo ih po tome što su govorili nekakve kodove jedni drugima i bili su obučeni kao specijalci. Kad su to videli, ljudi su počeli da dozivaju u pomoć. Međutim, oni su svima naredili da drže ruke iznad glave i proveravali dvoranu, što je trajalo još pola sata - otkriva Belićeva.Pravi šok usledio je kada su dobili dozvolu da ustanu i krenu ka izlazu.- Svuda oko nas bili su mrtvi i ranjeni ljudi, krv je bila po celom podu. Mnogi su vapili za pomoć, ali nismo smeli da zastajemo. Morali smo da prelazimo preko mrtvih tela da bismo izašli - veli Danijela jedva suzdržavajući suze.
Porodica na okupuMOJA ĆERKA NIJE IZGUBILA MAMUDanijela i njen muž i dalje ne mogu da veruju da su preživeli. Za njih je, dodaje Danijela, 13. novembar sada drugi rođendan.- Najsrećnija sam bila kada sam zagrlila svoju ćerku. Mama je ponovo tu, nije je izgubila - potreseno završava Danijela.
