NOVI SAD - Svi naši budžeti, pa i ovaj poslednji, u sebi imaju ugrađen deficit i to je posledica jednog sistemskog deficita čitavog društva koje troši više nego što proizvodi. Taj deficit se gomila i na kraju rezultira velikim javnim dugom. To znači da smo mi društvo koje nemilice troši svoju budućnost. I jedina saglasnost koja kod nas postoji je da potrošimo nešto što će vratiti naši unuci, ako ih bude ili se u međuvremenu ne odsele, kaže za Radio-televiziju Vojvodine profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec.
On je u emisiji RTV-a "Biznis monitor" rekao da budžet svake države predstavlja presek interesa jednog društva."Budžet proističe iz vlade, vlada proističe iz izbora, a izbori su takođe, nastali iz interesa. Dakle, budžet predstavlja sliku vrednosnog sistema jedne zemlje", smatra profesor Zec.
On ističe da kod nas postoji i zabluda o tome ko, u stvari puni budžet."Jedna od mantri sa kojima razne društvene grupe pokušavaju da mistifikuju svoj odnos prema budžetu je da preduzetnici pune budžet. Budžet puni narod, građani Srbije koji su potrošači , a kompanije naplaćuju PDV kao osnovni izvor budžeta i onda taj novac prebacuju na državni račun. Ali ako građani ne troše, ne kupuju meso, benzin, usluge ili ne plaćaju neke račune, onda nema PDV-a pa nema ni prihoda", kaže profesor Zec.
Govoreći o subvencijama iz budžeta, profesor Zec kaže da vlada o njima najradije govori jer one predstavljaju njenu moć - kome će dati novac poreskih obveznika, dok, sa druge strane, štedi na onome što jedno društvo pokreće i razvija.
"Vlada najviše štedi na onome što je 'srce države' - obrazovanje, zdravstvo i javne investicije. Tu je najškrtija i najnemilosrdnija. I tu se onda zamenjuju teze, jer se pokazuje da borba za budžet nije više borba za razvoj društva već borba za kutlaču sa zajedničkog kazana", zaključuje Zec.
