Malo je onih koji ne znaju ko je bio ovaj trebinjski mladić koji je svojom plemenitošću opomenuo i zadužio. Nesebično davanje života za drugog postao ostalo je zapisano kao najplemenitiji događaj u savremenoj istoriji.
Svedok ovog brutalnog ubistva bio je i Srđanov drug Želimir Popov, koji je u ispovesti za Kurir opisao šta se tačno desilo te kobne večeri u kojoj je i sam bio na ivici smrti usled udaraca koji je zadobio u tuči.
"Osetio sam strahovitu bol, niko mi nije pomogao da odem do bolnice, a ja držeći se za stomak odlazim na, činilo mi se tada, najdužu šetnju u životu, iako sam i pre a i posle šetao mnogo duže nego ta dva kilometra km do Garnizonske ambulante", priseća se Popov.
U bolnici je hitno operisan i doktori su mu rekli da je 10 minuta kasnije došao, najverovatnije ne bi preživeo zbog obilnog unutrašnjeg krvarenja, usled napukle slezine.
"Još se oporavljam od tog užasnog i nemilog događaja kad 23.01.1993. šetajući Trebinjem ugledam svog druga Srđa Aleksića obučenog u kariranu košulju, preko koje je imao teksas jaknu, crveni prsluk, a farmerke i crne cipele, gde ga kao i mene nedavno pre toga neko udara nogama, s tom razlikom da nije u pitanju jedan tip kao kod mene, nego četvorica", navodi Srđanov drug.
On se priseća kako se niko umešao, prišao da pomogne, iako se sve odvijalo ispred zgrade policije. Čak su i sami policajci nemo iza zavesa posmatrali.
"Ja sa i dalje svežim ranama na stomaku, ali i psihičkim na duši i srcu, dolazim do jednoga od njih i kažem mu: "Ne dirajte ga, ostavite ga, to je naš Srđo", na šta je on grubo sa uperenim kalašnjikovom u mene odbrusio: "Odbij". Za trenutak sam malo ustuknuo, a i oni su prestali sa ne malom serijom udaraca kojom su se obrušili na Srđana, koji uopšte nije pružao nikakav otpor niti je pokušao da beži. Pošto su ga oborili na zemlju, zadavali su mu strašne udarce po celom telu, naravno i u glavu. Onda su otišli kao da se ništa nije desilo, a Srđo je ostao da nepomično leži na hladnom kamenom pločniku", kaže Popov koji se i dalje seća kobne večeri od pre 23 godine.
Srđan je ostao da leži na ulici, i dalje niko nije prilazio da mu pomogne. Posle nekog vremena prišao je muškarac i on i Želimir su zajedno uneli Srđanovo telo u policijski auto.
"Srđo nije disao u autu, ali mu je srce i dalje kucalo. Izneli smo ga iz plavog auta i predali na prijemno u bolnicu. To je bio poslednji put da sam video moga dragog druga Srđana. Četiri dana je ležao priključen na aparate koji su onda izgašeni!", navodi Popov.
Drugara Srđana će uvek pamtiti kao izuzetno živahnog i veselog momka, za razliku od poslednjeg susreta kada je ležao nepomično.
"Srđan Aleksić 27. godina, u jednom trenutku, kao i uvek pun života, a u sledećem... Srđo druže hvala ti za sve, hvala ti za tvoje nesebično i plemenito srce", završava svoju iposvest Želimir.
Srđan Aleksić ima ulicu u Pančevu, Novom Sadu, Tuzli, Sarajevu i Trebinju, a od danas i u Beogradu.
(Sanja Ćurčić)
