To Srbiju svrstava na drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća i bronha.
Za više od 85 odsto slučajeva raka bronha i pluća smatra se da su posledica aktivnog ili pasivnog pušenja.
Direktor Instituta za javno zdravlje "Batut" Dragan Ilić ukazao je ranije da je zastupljenost pušenja u Srbiji već godinama na voma visokom nivou, što pokazuje i istraživanje zdravlja stanovnika iz 2013. godine, koje je pokazalo da zastupljenost pušenja kod osoba starijih od 18 godina iznosi oko 35 odsto.
Duvanskom dimu je izložen svaki drugi odrasli stanovnik Srbije, a skoro isto toliko nepušača je zabrinuto zbog štetnih posledica duvanskog dima, dodao je Ilić.
On je dodao da je zbog svih pokazatelja važno da se uvede potpuna zabrana pušenja u zatvorenim prostorijama.
On je istakao da visoka učestalost pušenja i izloženost duvanskom dimu dvode do brojnih posledica po zdravlje, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, maligna oboljenja, astma, a posebno teške posledice na bebu, dodao je, može ostaviti pušenje u trudnoći.
"Cilj je da se smanji broj pušača i da izmenama regulative dođemo u situaciju da se duvanski dim eliminiše iz svih zatvorenih prostorija", podvukao je tada Ilić.
Pomoćnik ministra zdravlja Zoran Mihajlović istakao je da je u svetskim okvirima 1,1 milijarda ljudi puši, a da godišnje u svetu umre od karcinoma pluća oko šest miliona ljudi.
"To je najčešći karcinom kod muškaraca i drugi najčešći kod žena. Procene su da će 2030. godine čak osam miliona ljudi umreti od karcinoma pluća", rekao je Mihajlović.
On je istakao da Ministarstvo zdravlja podržava sve aktivnosti koje imaju za cilj smanjenje broja pušača.
"Nadamo se da ćemo u narednom periodu moći da kažemo da je broj pušača smanjen", rekao je Mihajlović.
Govoreći o izmenama zakona, Mihajlović je rekao da je struka odradila svoje i da će ona imati najznačajniji i dominantan uticaj, ali nije mogao da precizira kada će te izmene biti usvojene.
Predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju upotrebe duvana Srmena Krstev navela je da u Srbiji puši oko 2,3 miliona ljudi, što znači da će oko 750.000 osoba, pušača, prevremeno umreti od neke bolesti izazvane upotrebom duvana.
Krstev je iznela i podatak, kada je reč o zdravstvenim radnicima, da 29 odsto lekara puši, kao i čak 40 odsto medicinskih sestara.
Ona je kao mere smanjenja broja pušača istakla zabranu pušenja u zatvorenim prostorijama, povećanje cene cigareta, širenje mreže centara za odvikavanje, ali i sprovođenje kampanje protiv pušenja...
Inače, prema podacima Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta Batut, u kafićima i restoranima duvanskom dimu izloženo je više od polovine građana Srbije, a na poslu svaki peti odrasli stanovnik.
Da pušači treba da vode računa gde će da zapale cigaretu kako ne bi ugrozli zdravlje drugih smatra devet od 10 građana Srbije i većina podržava primenu zakona. Skoro 40 odsto građana smatra da bi pušenje trebalo zabraniti u potpunosti u kafićima i restoranima, a čak 72 odsto smatra da bi pušenje trebalo zabraniti na dečjim igralištima.
