Prema nepotpunim podacima, kako je Vlada Srbije navela u obrazloženju tog zakonskog predloga, u Srbiji je na početku 2015. godine postojalo oko 13.000 organizacija u oblasti sporta, sa preko 11.000 sportskih organizacija i preko 250.000 registrovanih sportista.
Od ukupnog broja sportista u 2014. godini status vrhunskog sportiste imalo je 1.117 sportista, od čega 739 u olimpijskim sportovima i 368 u neolimpijskim sportovima.
Vlada Srbije je objasnila da je donošenje tog zakona izuzetno važno sa stanovišta potrebe unapređenja sistema sporta u Srbiji, kako bi se, s jedne strane, omogućilo da se maksimalno poveća obuhvat bavljenja građana sportom, a da se, s druge strane, podrži i dalje razvije domaći vrhunski sport.
Jedna od osnovnih karakteristika Predloga zakona je da su iz njega izostavljene odredbe o privatizaciji društvenog i državnog kapitala, odnosno imovine sadržane u važećem Zakonu o sportu i da je propisano da će se to pitanje urediti posebnim zakonom.
Takođe, Vlada Srbije je napomenula da u predloženom zakonu nije mogao biti zadržan model privatizacije utvrđen Zakonom o sportu iz 2011. godine, jer se u praksi pokazao neprimenljiv.
Predloženi zakon, pored ostalog, obezbeđuje jedinstvenu evidenciju svih organizacija i preduzetnika u oblasti sporta, koja bi bila javno dostupna svim zainteresovanim licima.
Na dnevnom redu druge sednice u ovoj godinu su i Predlog zakona o međunarodnim merama ograničavanja, kao i predlogi za potvrđivanje Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti, kao i sporazuma Srbije i Liban o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, specijalnih i službenih pasoša.
Uvođenje međunarodnih mera ograničavanja predstavlja međunarodni odgovor u slučajevima kada neka članica UN ugrožava međunarodni mir i bezbednost, a koje ne podrazumevaju upotrebu vojne sile.
Univerzalni karakter čini UN odgovarajućim međunarodnim forumom za uvođenje i praćenje primene tih mera, za koje se smatra da predstavljaju efikasan instrument.
Potreba za donošenjem tog zakona proističe iz činjenice da ne postoji zakonska osnova koja bi omogućila direktnu primenu međunarodnih mera ograničavanja.
Dosadašnja praksa, da se ove obaveze sprovode na osnovu odgovarajućeg zaključka Vlade Srbije, pored toga što usporava proces primene međunarodnih mera ograničavanja, ne korespondira sa novim standardima u većini evropskih država, objasnila je Vlada Srbije. Sednica je sazvana na zahtev Vlade Srbije.
