“To se ponavlja čitavu deceniju i time se šalje poruka da institucije nisu dovoljno jake”, rekao je Đorđević gostujući u Novom danu.
Vlada Srbije usvojila je 20.juna 2013. godine Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine. U izveštaju koji su zajedno načinili Beogradski centar za bezbednosnu politiku, BIRN-a i Udruženja javnih tužilaca Srbije navodi se da se akcioni plan slabo realizuje.
Đorđević naglašava da i ovaj izveštaj pokazuje slične rezultate kao i prethodni – da se akcioni plan slabo sprovodi, da se rokovi ne poštuju a kao primer navodi Ministarstvo unutrašnjih poslova koji čak 90 odsto plana nije sprovelo na vreme.
“MUP je u 2015. godini, kada smo ih pitali zašto se aktivnosti ne sprovode, rekli da se čeka novi zakon o policiji i da će to biti odskočna daska da se antikorupcijska strategija sprovodi u praksi. Zakon je usvojen i sada nema razloga da se te aktivnosti ne sprovode u praksi”, kaže on.
U tom izveštaju navodi se i da se borba protiv korupcije često iskorišćava radi ostvarivanja političkih interesa, naročito pre izborne kampanje ili tokom nje. Kao dokaz za tu tvrdnju naveden je primer akcije „Rezačˮ, u kojoj je u decembru 2015. godine istovremeno uhapšeno 79 osumnjičenih za korupciju“.
Odgovarajući na pitanje čime dokazuju svoje tvrdnje, Saša Đorđević navodi da je ceo ambijent bio takav: kako je to medijski eksponirano, naslovne strane.... “Ti ljudi su bili unapred osuđeni a mesec dana kasnije vidimo da su oni pušteni iz pritvora”.
Na pitanje kakvi su kapaciteti Srbije ako se govori o policiji, tužilaštvu i sudstvu da se ozbiljno suprotstavi problemu korupcije on odgovara da su vrlo ograničeni jer postoje proceduralni problemi kako bi se saradnja između policije i tužilaštva unapredila.
“Kada je usvojena Nacionalna strategija političari su imali ambiciozne planove ali dve godine kasnije vidimo da se on slabo sprovodi”, kaže Đorđević za N1.
Prema njegovim rečima, dobra stvar koja je urađena jeste uvođenje ekonomskih forenzičara jer će tako slučajevi korupcije biti bolje dokazani i procesuirani.
Ukazuje pak da se donekle sprovode samo aktivnosti koje su finansirane od međunarodnih organizacija ali ne i one koje se sprovode novcem iz budžeta ili za čije sprovođenje nisu predviđena nikakva sredstva.
(N1)
