Iako radi u magacinu, a supruga na održavanju kancelarija, kaže da i sa malim primanjima imaju mnogo više od onoga u Kraljevu, i da nema nameru da se vrati u Srbiju.
Mnogi u Kraljevu bi se zadovoljili onim što je Srđan imao. Državni posao, kao upravnik u odmaralištu na Goču, i odbornik u skupštini. Ali, to nije bio život kakav je njegova porodica želela.
"Tu nesigurnost koja vlada u Srbiji, a posebno u Kraljevu, više nisam mogao ni da trpim ni da izdržim. Supruga nije radila i uvek je falilo. U dva mandata sam bio odbornik Pokreta za Kraljevo i živeli smo stvarno krajnje skromno. Ni odmora, ni auta, pa opet nije dostizalo kredit za stan i ostane tek za hranu i samo za deo računa. Divio sam se ljudima koji su primali manje i opet nekako opstajali. A da suprugu zaposlim tako što ću da molim nekog od kvazi političara na vlasti u Kraljevu, nisam mogao", započinje Srđan svoju životnu priču.
Knežević je u Nemačkoj od polovine septembra prošle godine i kaže da čim je dobio radnu vizu na pet godina, posle nedelju dana je našao posao.
Ćerka je krenula u školu, i kako nam se Srđan poverio, ako ništa drugo, bar će zbog nje da ostanu dok ne završi školu i ne krene svojim putem.
"Oboje smo na baš malim platama, i opet nema cimanja. Odeš u prodavnicu i kupiš šta ti treba. Odeš na pumpu i sipaš pun rezervoar, a u Kraljevu sam imao “juga” kojeg sam prodao kada sam shvatio da nemam ni 10 litara benzina da kupim mesečno! Radim u magacinu firme koja izdaje opremu za organizovanje slavlja, a supruga radi na održavanju kancelarija. Imamo i dodatni posao, jer je ovde moguće da radiš za 450 evra koji se ne oporezuju", priča Kraljevčanin.
Kneževići kažu da im je najvažnije da savladaju jezik, jer bi onda mogli da napreduju u poslu i da više putuju po Evropi, jer to inače Nemci i rade.
"Fasciniralo me je to što je sve uredno, što ujutru vidiš da svi, ali apsolutno svi idu nekud na posao. I nasmejani su. Da mogu ovde da prebacim bar dva prijatelja iz Kraljeva, ja tamo ne bih ni na odmor odlazio", poverio nam se Knežević.
(24sata.rs)
