BEOGRAD - Život Nemanje (25) i Marije Živković (23) i njihove skoro dvogodišnje ćerke Viktorije možda najbolje pokazuje koliko teško žive Srbi da bi opstali na Kosovu i Metohiji.Ova tročlana porodica nastanjena je u Gračanici, Nemanja i Marija su nezaposleni, pa kraj s krajem sastavljaju samo sa 14.000 dinara socijalne pomoći, koja kasni po tri-četiri meseca. Kako bi prehranili ćerkicu, Marija prodaje svoju garderobu, dok Nemanja svakodnevno očajnički traži posao, ali bezuspešno. Zbog toga često i gladuju.Jad i beda- Prodajem svoju odeću da bih zaradila detetu za hranu, ne razmišljajući da li ću sutra imati šta da obučem. Svakog jutra se mučim šta da spremim za bebu. Ja i ne moram da jedem, navikla sam već na to. Iako je naš frižider prazan, dnevno ga po nekoliko puta otvaram i tražim nešto što znam da nemam - priča za Kurir Marija Živković:- Suprug Nemanja ujutro odlazi da traži posao da zaradi za mleko. Molim boga da nešto nađe, inače ću uveče čuti tužni plač moje bebe, koji mi lomi srce i dušu na komade. Rodila sam malog anđela, znala sam da ću se mučiti, ali sam se nadala boljem životu, jer političari u Srbiji kažu: „Rađajte i množite se, braćo Srbi. Borićemo se svi zajedno, ali ne napuštajte svoja ognjišta.“ Nikakvo delo za naš bolji život još uvek nije učinjeno.Naša sagovornica poziva sve one koji su ih posetili samo pred izbore da ispune obećanja koja su tad dali. A dok se to ne dogodi, Živkovići se pitaju kako i od čega više živeti na Kosovu.Nećemo s Kosmeta- Da smo stoka, pasli bismo travu, ali ljudi smo od krvi i mesa i samo tražimo svoja prava. Prava na skroman i normalan život, u kojem ćemo svakog jutra imati parče hleba i šolju toplog mleka za dete, koje nije krivo što je došlo na ovaj svet pun siromaštva - navodi ona.Uprkos teškom životu, Živkovići nisu napustili Kosovo iako su svakog dana, kako kažu, trpeli pretnje i stres.- Da li bi i ja trebalo da prodam sve što imam, odem u neki veći grad i svoje Kosovo volim preko interneta? Možda je trebalo napustiti Kosovo, možda je trebalo prodati malo parče zemlje koje su naši dedovi ostavili i koji su ga znojem i mukom zaradili. Pitam se da li bismo tad imali normalniji život. Ipak ne. Osećali bismo se kao da smo prodali svoje telo i dušu dušmanima, a i naše dede ne bi bile mirne na onom svetu, kosti bi im se prevrtale u grobu - priča Marija.
Kancelarija za KiMIMAJU PRAVO NA POMOĆU Vladinoj Kancelariji za KiM, koju vodi Marko Ðurić, kažu da isplaćuju jednokratnu novčanu pomoć porodicama kojima je to potrebno, te tako istu mogu dobiti i Živkovići.- Kako bi ova porodica eventualno ostvarila jednokratnu novčanu pomoć, neophodno je da se o uslovima raspita u nadležnom centru za socijalni rad, koji prikuplja dokumentaciju i prosleđuje Kancelariji za KiM - kažu oni.Dodaju da je tačno da socijalna pomoć kasni, ali kažu da je to tako samo na početku godine, to jest dok Vlada ne usvoji program za isplatu pomoći socijalno najugroženijem stanovništvu na teritoriji KiM, nakon čega je isplata redovna.
