BEOGRAD - U većini apoteka još nije započela akcija u kojoj bi građani mogli da donesu lekove kojima je istekao rok trajanja jer još nije određeno ko će finansirati njihovo sakupljanje, odlaganje i uništavanje, ukazuju stručnjaci i navode da bi to mogli da čine ili proizvođači, uvoznici i distributeri ili čak sami građani.Šef odseka za upravljanje komunalnim i posebnim otpadom u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Radmila Šerović rekla je da prema Pravilniku o prikupljanju medicinskog otpada sve apoteke imaju obavezu da prikupljaju neupotrebljive lekove od građana i da odrede prostor gde bi mogao da bude postavljen specijalni kontejner za te namene.Kontejner za sakupljanje neupotrebljivih lekova trebalo bi da bude postavljen na vidljivo i označeno mesto, dostupno za odlaganje medicinskog otpada, što praktično znači da bi se lekovi tu sakupljali i dalje slali na bezbedno uništavanje u inostranstvo.Kako je kazala Šerović, apoteke u većini gradova u Srbiji to ne čine budući da u Zakonu o upravljanju komunalnim otpadom nije definisano ko treba da snosi troškove sakupljanje i trajnog zbrinjavanja.
Ona je kazala da je u dogovoru sa Ministarstvom zdravlja predloženo da se taj zakon izmeni, odnosno onaj njegov član koji se odnosi na finansiranje ili da se izmeni Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju otpad.Kako je navela, postoje dva predloga- jedan predviđa da troškove za to snose proizvođači, uvoznici i distributeri farmaceutskih proizvoda, a drugi da građani preko računa komunalnih usluga izdvajaju određenu sumu novca za te potrebe.Prema rečima Šerovićeve, u većini apoteka u Srbiji tretman lekova sa isteklim rokom trajanja nije zaživeo, ali ima pozitivnih primera poput Apotekarske ustanove u Novom Sadu, koja je sama kupila kontejner za neupotrebljive lekove i u dogovoru sa komunalnim preduzećem uskladištila ih na odgovarajućim mestima.Kako je kazala, neke apoteke primaju takve lekove i privremeno ih skladište, a većina čeka odluku i izmene propisa kojima bi se definisalo ko će snositi troškove.Srbija nema spalionicu za uništavanje farmaceutskog otpada, a izvoz tog opasnog otpada i njegovo uništavanje u inostranstvu košta od 1, 5 do tri evra po kilogramu.Šerović navodi i da je interesovanja apoteka u Beogradu za sakupljanje lekova sa isteklim rokom veliko, ali se ipak čeka izmena propisa kojim bi se definisalo ko će snositi troškove.Apotekarska ustanova "Beograd" koja u svom sastavu ima 127 apoteka na području glavnog grada spremna je za prikupljanje farmaceutskog otpada koji nastaje u domaćinstvima, ali čeka izmene pravilnika o uništavanju farmaceutskog i medicinskog otpada.
Koordinatorka za zaštitu životne sredine u toj ustanovi Sanja Jović kazala je Tanjugu da bi tim dokumentom trebalo da bude definisano kako će se otpad prikupljati, kao i ko će snositi troškove uništavanja.Prema njenim rečima, jedan od mogućih modela je da troškove snose proizvođači procentualno i zavisno od učešća na tržištu lekova."Građani se raspituju i interesuju. Pošto prikupljanje framaceutskog otpada u našim ustanovama još nije počelo savetujemo im da ga ne baciju i da ga sačuvaju, naravno, van domašaja dece, na suvom mestu", navela je Jović.Ona je istakla da rizik po ljude i okolinu postoji samo u slučaju da taj otpad, a uglavnom je reč o lekovima kojima je istekao rok, "završi" u kantama za smeće.Govoreći o farmaceutskom otpadu koji nastaje u apotekama, Jović je navela da se on čuva u plastičnim kontejnerima, vidno označenim kao opasan farmaceutskih otpad i to najviše godinu dana, posle čega se o njihovom trošku uništava.Ona je podsetila da je Apotekarska ustanova 2010. godine rešila problem nagomilanog farmaceutskog otpada koji je godinama čuvan, da bi nakon toga u 2011. godini bilo uništeno 1,8 tona otpada, pre svega lekova kojima istekao rok.U Srbiji godišnje nastane 9. 600 tona medicinskog otpada, a 20 odsto od te količine čini opasan otpad. U tri odsto od te količine opasnog otpada spadaju lekovi sa isteklim rokom trajanja, hemijska sredstva, vakcine i serumi.
