Najnovije vesti

TIMOČKA BUNA: Kralj Milan se uplašio naroda

Atentati, bune i nemiri u Srbiji (7)

TIMOČKA BUNA: Kralj Milan se uplašio naroda

Društvo
00:00h
Buna u istočnoj Srbiji buknula je kao plamen jer narod nije hteo da preda oružje. Ugušena je u krvi, a u znak odmazde streljan je 21 pripadnik radikala

Na izborima za Narodnu skupštinu 7. septembra 1883. godine radikali Nikole Pašića ubedljivo su pobedili. Ali kralj Milan nije hteo da im poveri formiranje vlade, već je mandat dao Nikoli Hristiću, koji je važio za čoveka „gvozdene ruke“. Hristić je izašao pred poslanike, iz jednog džepa izvadio govor kojim je otvorio zasedanje, a zatim iz drugog papir s kog je pročitao da je Skupština raspuštena.Nezadovoljstvo u narodu ovakvim kršenjem izborne volje bilo je ogromno. A onda je usledila nesrećna Milanova inicijativa da se od naroda pokupe puške. Odbrana Srbije tada se zasnivala na „naoružanom narodu“ - svaki je odrastao muškarac od države dobijao oružje da ga čuva kod kuće i kad zatreba ponese u rat. Uplašen od naraslog narodnog nezadovoljstva, posebno u Timočkoj Krajini, Milan je izdao naredbu u o vraćanju tog oružja u magacine. Za njeno sprovođenje zadužio je redovnu vojsku i sejmene, ozloglašenu konjičku žandarmeriju.Silom razoružavali narodSvedok ovih zbivanja, učitelj Tihomir Marinković, objavio je u Politici 1927. svoja sećanja na te burne dane.„Komisija za razoružanje radila je prvo u Boljevcu, pa je prizivala jednog po jednog i tražila da položi oružje. Ljudi su izjavljivali da ne daju puške. Ovaj otpor Komisija je protumačila da je po nagovoru nas, Boljevčana, pa je odlučila da ide iz sela u selo da razoružava. Kad je videla da ovako narod ne daje oružje, odlučila je da izabere jedno, najpopularnije selo, pa da u njega dovede vojsku, pa pomoću vojske silom da ga razoruža, a druga sela, kad to čuju, lako će se razoružati.

Gušenje pobune... Ulazak vojske u Krvavi Vir
Gušenje pobune... Ulazak vojske u Krvavi Vir

Izabrala je Krivi Vir. I u njega je dovela je eskadron konjice, pa pošto je videla da će doći do borbe, svakako ne uzdajući se u vojsku, dovela je i jedno odeljenje užasno omrznutih sejmena. Dolazak sejmena ozlojedio je Krivovirce. Dokle je komisija tražila od naroda oružje, on je od nje tražio odlazak sejmena iz sela. Komisija se povukla i zatvorila u kavanu, a seljaci su pretili da će navući seno, pa zapaliti i kavanu i sejmene. O tome su izvešteni pop Marinko i boljevački radikali. Oni su odlučili da pop Marinko sa seljacima iz Lukova i Jablanice siđe u Krivi Vir, pobije sejmene i oficire, a vojsku razoruža. Ali pre nego što je pop Marinko krenuo iz Boljevca, Lukovo i Jablanica bili su se i bez njega sjurili u Krivi Vir i pred njihovom navalom, vojska i sejmeni morali su izbeći. Tako je počela Timočka buna.“Milan je poslao generala Tihomilja Nikolića da uguši bunu. Vojska pod njegovom komandom na narod je krenula topovima i dalekometnim puškama, pred kojima su pobunjenici sa svojim „jednometkama“ bili nemoćni. Operacija je trajala samo pet dana - od 26. oktobra do 1. novembra, kad je vojska ušla u Knjaževac i Aleksinac.Pobunjenici, uhvaćeni sa oružjem, ubijani su na mestu tako što bi im dželati prvo pucali u noge, pa u ruke i u trup i najzad bi ih ubijali kuršumom u glavu!Pašić pobegao u BugarskuRadikalski prvaci izvedeni su pred preki sud. Od članova glavnog odbora na smrt osuđeni su Nikola Pašić, Pera Todorović i Raša Milošević. Pašić je na početku bune pobegao u Bugarsku, a kazna mu je ukinuta tek kad je Milan otišao sa prestola. Todorovića i Miloševića pomilovao je kralj, pa im je smrtna kazna zamenjena desetogodišnjom robijom. Pre toga su nekoliko puta izvođeni iz ćelija na streljanje, pa je Todorović u zatvoru sasvim osedeo... Streljan je 21 radikal iz pobunjenih sela, a 734 ljudi kažnjeno je robijom i zatvorom.

DOGODILO SE 1883.U Italiji otvorena prva električna centralaU erupciji indonezijskog vulkana Krakatau uništena su 163 sela i poginulo 36.380 ljudiPočinje da saobraća voz Orijent ekspresRobert Koh otkriva bacil kolere.

Rođen Jaroslav Hašek, autor „Dobrog vojnika Švejka“

ODMAZDA BIVŠIH DRUGOVANovinar Pera Todorović prihvatio je da u zamenu za pomilovanje nagovori radikale da uđu u vladu i priznaju legitimnost vlasti Obrenovića. Todorovićevi partijski drugovi, međutim, po izlasku iz zatvora odbijaju sporazum, a mržnju prema kralju Milanu proširuju i na „izdajnika“ Peru Todorovića. Radikalska kampanja protiv Todorovića trajala je sve do njegove smrti i bila je surova. Između ostalog, svog dojučerašnejg druga proglasili su homoseksualcem.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...