Poznati srpski motociklista Zoran Kovačević Kawazoki, koji prelazi rutu kubanskog revolucionara argentinskog porijekla Ernesta Če Gevare po Južnoj Americi dugu 45.000 kilometara, nakon kraćeg odmora i oporavka od bronhitisa, stigao je do kote koja označava kraj sveta, Fin del Mundo.
- Pre 21 godinu stajao sam u Kejptaunu na dnu Afrike. Sada sam na dnu Južne Amerike, u Ušuaji, za šta su mi bila potrebna četiri i po meseca. Za to vreme, prešao sam 30.000 kilometara i 13 zemalja - rezimira Kovačević.
Zoki zahvaljuje na podršci bajkerima koji su ga motivisali da istraje u trenucima kada mu nije bilo lako.
- Znam da će neki od vas koji me prate, gledaju fotografije i čitaju opise dalekih mesta i ljudi verovatno dobiti inspiraciju da krenu na neko drugo i dalje putovanje. Vidim da vas ima sa svih strana bivše Jugoslavije. Tu su ljudi različitih vjera i nacionalnosti, ali svi imamo zajedničku ljubav, a to su motori. Zato ovaj put na jug ili Fin del Mundo posvećujem svima vama, bajkerima, koji ste sa mnom "putovali". Takođe, veliko hvala mojoj drugoj polovini - poručuje Kawazoki.
On priča da je pre dolaska do kraja sveta trajektom prešao Magelanov prolaz.
- Kasnije sam vozio makadamom 140 kilometara. Prijala mi je poslije odmora ta vožnja, nakon koje sam se dovukao do mesta Tolhuin, gdje je čuvena pekara "La Union". Tu sam pronašao prenoćište u jednoj kućici i tamo zatekao bajkere Argentinca, Italijana s devojkom i Čileanca. Bilo je kao kod kuće, pogotovo što je večeru napravio Italijan koji je, kao za inat, profesionalni kuvar - priseća se naš sagovornik.
On pamti i da je na dolazak do cilja trebalo pričekati, jer su se u Ušuaji tih dana odvijale velike demonstracije.
- Putevi su bili blokirani, pa su snage reda puštale samo vozila hitne pomoći i urgentne slučajeve. Tako sam i ja na ulazu u grad zatekao barikade, burad u kojima gori vatra i oko njih ljude kako se greju. Ipak, pokazao sam im papir od doktora iz Punto Arenasa da imam problem s disanjem i da moram nabaviti lekove. Oni odu kod šefa i, gle čuda, rekoše da mogu preko. Čak mi je neki momak odgurao motor kroz barikadu - prenosi Kovačević.
Kawazoki sada juri severoistočno, ka Urugvaju, Paragvaju, Brazilu i Venecueli, na atlantskoj strani kontinenta, gde je kraj njegovog putovanja.
- Sada cepam "Rutom Nacional 3". Ove predele poznajem iz knjiga i znam da ovuda niko ne voli da vozi. Sve je ravno i pusto, nigde nema ništa, a benzinska pumpa je na svakih 200 kilometara. Zbog vetra sam stalno nagnut i moram da korigujem takve nalete, posebno kada se mimoilazim sa šleperima. To je kao kada vas neko u trenutku gurne u stranu i nije nimalo zanimljivo. Dakle, ovo je ruta koju treba izbegavati ili, poređenja radi, kao da 15 puta vozite putem Beograd - Novi Sad i nazad - objašnjava Čačanin.
Nadalje, Kovačeviću je zbog snažnog vetra potrošnja goriva skoro dvostruko povećana.
- Čak me ljudi iz automobila slikaju kako vozim nakrivljen na putu i kako me vetar zabacuje. Uglavnom, već sam evidentiran u kartoteci "Rute Nacional 3". Hej, Buenos Ajrese, stižem - najavljuje srpski bajker.
Kovačevićevi pratioci s društvenih mreža redom čestitaju ovom bajkeru zbog ostvarenja prvog cilja.
- Svaka čast, Zoki! Po ko zna koji put pomjerio si granice u našem moto-svetu i dokazao da se sve može kad se hoće, te da za putovanje ne trebaju skupi motori i oprema. Greh bi bio da ne napišeš knjigu o svojim putovanjima - poručili su bajkeri.
