Romska populacija se smatra posebno ugroženom i osetljivom, sa najmanjim šansama u oblasti obrazovanja, ekonomije i uslova života. Ali te stereotipe ruše hrabri pojedinici koji uz puno truda uspevaju da se izdignu.Usluge šišanja, brijanja, šminkanja ili čupanja obrva koncem od prošle godine u komšiluku imaju stanovnici romskog naselja u Borči. Iako nema obrazovanje frizera, Safet Osmanovski je prošao obuku o vođenju biznisa i dobio 3.400 evra bespovratne pomoći da opremi salon u dvorištu svoje kuće."Frizerka mi je sestra rođena, frizerka mi je i žena i mene je to uvek vuklo. I onda sam u vojsci usavršio zanat jer sam tamo imao praksu koja nema šanse da se ima u školi, tamo sam ošišao preko 10-15 hiljada vojnika za osam meseci", kaže Safet Osmanovski.Nije bilo lako pokrenuti biznis u romskom naselju, priznaje Safetova supruga.Osmanovskima posao omogućava izdržavanje dvoje maloletne dece i pristojan život - upravo ono što mnogi Romi u Srbiji sanjaju.A na drugom kraju Beograda drugačija slika: beda, siromaštvo i neadekvatni uslovi stanovanja. Među onima koji u Srbiji stanove nemaju je trećina romske populacije, od kojih je, prema poslednjim statističkim podacima najviše dece beskućnika starosti do 14 godina.Oni koji imaju bar sobu ili dve, u Kumodraškoj su očajni, naročito kada padne kiša."Mene moj sin na krkače nosi da me spasi od poplave, vode me u bolnicu, nemaju gde da me sklone", priča jedna Romkinja."Maltene plivali smo tu, ne možeš da izvadiš stvari, moraš da bežiš. Bežimo kod komšije koji imaju kuću na sprat, idemo kod njih spavamo", priča Rom koji živi u ovom naselju.Iako je imala za cilj da smanji diskriminaciju, Dekada Roma na kraju 2015. ocenjena je kao izgubljena. Prema poslednjem popisu ekonomska moć Roma u Srbiji slabi.N1
