Učesnici tribine su Roland Jan, savezni poverenik za dokumente Štazija, i Josip Juratović (SDP), poslanik Bundestaga.
Juratović je istakao da su poglavlja 23 i 24 ključna u pristupnim pregovorima. On je naveo da je važno da se ona što pre otvore, jer EU nije samo zajednica ekonomskih interesa, već pre svega evropskih vrednosti, koja se zasniva na temeljima ljudskih prava.
Juratović je rekao da je je bitno da se u regionu jugoistočne Evrope, na putu u EU, gradi svest na temeljima ljudskih prava.
"Kroz ekonomske interese se stavra socijalna sigurnost, ali se zna da ekonomija i društveni elementi mogu funkcionisati samo ako se uzimaju u obzir demokratski principi", poručio je Juratović.
On je ocenio da su poglavlja 23 i 24 bitna jer se bave ljudskim pravima, slobodama i pravosuđem, dodajući da su ona teška i da se ne radi samo o usklađivanju zakonodavstva, već treba uzeti u obzir da je na ovom podneblju puno grešaka i zla pravljeno od ideoloških režima. Juratović je podvukao da je bitno da se gradi svest pravde i da budućnosti nema ako se ne rasvetli prošlost.
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, čiji dosije se, prema priznanju nekadašnjih zvaničnika Državne bezbednosti, meri u metrima, ocenio je da bi najveća i presudna nemačka investicija u Srbiju bila pomoć da se otvore tajna dosijea.
Bez toga su sve druge investicije i podrška uzaludne... Ta nemačka investicija - finansijska, organizaciona i kadrovska bila bi odlučujuća za evropsku budućnost Srbije, istakao je Drašković.
Kako je objasnio, kada bi Srbiji nemačka vlada na nekoliko godina "posudila" stručnjake koji su radili na otvaranju tajnih dosijea "Štazija", da oni naprave "obračun" i otvore arhive službi bezbednosti, koji su i dalje "neokrnjeni", za evropsku budućnost Srbije ne bi trebalo brinuti.
Savezni komesar za evidenciju službe državne bezbednosti bivšeg DDR-a Roland Jan je poručio da Nemačka podržava put Srbije u EU, kao i da društvo ima jasna pravila na čijem vrhu prioriteta su ljudska prava.
"Samo ljudska prava nam omogućavaju da u produktivnoj raspravi nađemo najbolji put. To je razlika između diktature i demokratije. Diktatura je nešto gde nekolicina nameće put, a demokatija omogućava da svi zajedno, u sučeljavanju argumenata, odredimo put", precizirao je Jan i dodao da je zbog toga važno bavljenje prošlošću.
Jan je kazao da se Nemačka ne bavi prošlošću zato što je se rado priseća, već zato što želi da gleda napred.
"Treba gledati u retrovizor da se ne bi suočavali sa opasnostim u budućnosti", rekao je Jan i dodao da je suočavanje s prošloću, kroz očuvanje dosijea tajne službe, šansa za one koji su preživeli doba diktature, da razumeju prošlost, a ujedno i doprinosi razvoju demokratije.
