Jovica Spajić (29) pripadnik je Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a, ali i naš reprezentativac u trkama izdržljivosti. Trke u najsurovijim uslovima nisu mu strane, za svaku od njih sprema se godinama i svaki dinar odvaja za daleke destinacije na koje idu samo najjači kandidati. Sutra odlazi u novu, još težu avanturu.
"La Ultra - The High" je najteža trka izdržljivosti. Učestvuju samo pozvani, trkačka elita, ali je tek nekolicini uspelo da je završe. Za samo 72 sata treba preći 333 kilometra, a na nadmorskoj visini od 5.300 metara se teško diše i telo radi sa tek 40 odsto kapaciteta. Na trci će biti 30 najtvrdokornijih trkača na svetu i ja ću se potruditi da predstavim našu zemlju u pravom svetlu", priča Spajić.
"Retko ko se upušta u ovaj poduhvat, rizičan i po život i po zdravlje", objašnjava on.
"Tamo je preko dana 40 stepeni, a uveče se temperatura spušta i do minus 12, te toplotni šok traži da telo bude spremno za taj stres. Nadam da me je posao u jedinici pripremio", kaže mladić koji najbolje zna koliko mu je izazova devet godina u SAJ-u donelo.
Požrtvovani mladić ima motiv jači nego ikada
"Želim da se čuje za jednu devojčicu iz Amerike Nastasiju Filipović. Ona boluje od Angelmanovog sindroma koji izaziva psihološku i fizičku zaostalost, ali toliko je ljubavi i dobrote u njoj. Tašini roditelji se bave dobrotvornim radom i kada su čuli da ću na trci predstavljati Srbiju, pozvali su me i zamolili da prenesem svetu i priču o Taši. Njen sindrom je marginalizovan, ali mnogo dece u Srbiji boluje od istog. Kroz dokumentarac koji će praviti moji prijatelji na putu, želim da ukažem i na tu bitku", priča Spajić, uz nadu se da će možda baš zahvaljujući sportu biti prikupljen novac za ispitivanja i sprečavanja Angelmanovog sindroma.orba devojčice je inspirisala borbu ovog specijalca.
"Puno mi je srce zbog toga i kad mi bude teško, kad mi se telo bude raspadalo od umora to će me voditi. Ne borim za sebe, niti da se moje ime pamti, već da se čuje ova mnogo dublja priča. Nosiću majicu sa Tašinim imenom u srcu i želim da ta slika obiđe svet, da je prenesu svetski mediji. Onda bih svaku veliku trku, na Antartiku ili Amazoniji, posvetio našoj borbi protiv ove bolesti. Ostalo je nebitno", iskren je hrabri mladić.
Za takmičenje prodao TV i laptop
Za svaku trku, Jovica se dovija za novac. Uglavnom mu pomažu prijatelji, a prvi novac je skupio tako što je prodao telefon, laptop i televizor.
"Sve više njih hoće da se uključi, jer retko ko iz Srbije biva pozvan. Daću sve od sebe, a da li je to dovoljno da trku završim i vratim se živ i zdrav, videćemo", sleže ramenima skromni specijalac.
A kakav je osećaj kad stigne na cilj?
"Kad završim trku, kao da sam se ponovo rodio. Trka mi uzme sve, poslednji atom snage i tokom nje ponovo proživim ceo svoj život. Pred očima mi se razvija film lepih i ružnih trenutaka, dok se naizmenice smrzavam i preznojavam od vrućine. Na cilju mi dođe da zaplačem, kao da sam novo biće, a ako još postignem uspeh, srce je puno ponosa! Podvig je i moj, i svih dragih ljudi koji su stali iza mene, ali dar mi je dao Bog", odaje nam tajnu i dodaje da njegova četiri treninga dnevno, koja počinju u praskozorje, ne bi bila dovoljna da nije snage koje dobija od vere, porodice i prijatelja.
(Blic/Dunja Tulimirović)
