Sveta Petka je bila rodom iz Rima, poticala je iz hrišćanske porodice i živela je u drugom veku posle Hrista. Nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se.
Zamonašivši se, propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila je da misionari u drugim krajevima.
Zbog propovedanja hrišćanske vere zatvarana je, silno mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine.Njene mošti kasnije su prenesene u Carigrad.
Nije crveno slovo, ali je Srbi poštuju
Praznik Petke Trnove spada u nepokretne, svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.
Taj dan se veoma poštuje u srpskom narodu iako nije "zapovedni praznik" (crveno slovo). Ponegde se proslavljaju i zavetne i manastirske slave.
Praznikom prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Petka Trnova, završava se mali letni "ciklus ženskih praznika", kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija.
Narodna verovanja
Tada se izbegavaju svi teži poslovi u polju i u kući.
Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.Na ovaj praznik treba izbegavati sve teže poljske i kućne poslove. Na dan Trnove Petke, žene ne treba da peru veš na ruke, da mese hleb, rade bilo kakve ručne radove, jer prema narodnom verovanju trnuće im ruke cele godine.
