Teodosije je nakon službe u Gračanici izjavio novinarima da je za SPC hram Hrista Spasa svetinja i da je namera da svojim delovanjem učine da taj hram bude kao i drugi hramovi molitveno mesto i zapitao kome smeta molitva u Prištini.
- Mi ćemo nastaviti da brinemo o hramu Hrista Spasa, ne želimo sukobe na političkom nivou, ni sa studentima, mada smo tri dana radili i spolja i iznutra i niko apsolutno nije podigao glas protiv toga, čak šta više, mnogi su posmatrajući divili se onome što radimo, rekao je on.
Teodosije je kazao da nikome nije smetalo što je unutar hrama, koji se nalazi u centru Prištine, bilo smeća i svake nečistote, ali da kada su pokazali odlučnost i građansku dužnost da brinu o sopstvenoj imovini onda je to nekome zasmetalo.Ne znam kome smetaju hramovi, kome smeta molitva i u Prištini i na drugom mestu. Taj bi trebalo da se zapita gde je i uopšte kakvih je nastrojenja shvatanja i kakva je budućnost njegova.
Onaj kome smeta molitva i blagoslov onda svakako je opredeljen za ono suprotno, što nikome na svetu ne čini dobro i niko to ne možete odobriti, poručio je Teodosije.
Na probleme sa kojim se suočava SPC vezano za nedovršeni hram Hrista Spasa u Prištini osvrnuo se i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić koji je izneo mišljenje da je velika hrabrost, koja se graniči sa podvigom, to što su naši duhovnici predvođeni Teodosijem posle 16 godina i posle bezbroj skrnavljenja, razaranje i rušenja pristupili čišćenju hrama.Mislim da se prema svakom hramu ne treba odnositi kao prema predmetu političkih igara i manipulacija, već da se prema svakom sakralnom objektu, bilo pravoslavnom ili nekom drugom treba odnositi sa dužnim poštovanjem, rekao je Đurić.
Mislim da su nažalost na ovom području pravoslavni objekti bili diskriminisani u tretmanu pojedinih političara i institucija, rekao je Đurić i naglasio da očekuje, nada se i da zahteva da se takav odnos promeni.Nedovršena crkva Hrista Spasa u Prištini više puta je oskrnavljena u prethodnih 17 godina a počinioci nisu otkriveni.U crkvu su 1999. godine postavljane i eksplozivne naprave, a kasnije je to mesto pretvoreno u javni toilet.
Nedavno je u crkvi podmetnut požar a nakon toga je i pokrenuta akcija čišćenja i sređivanja ovog objekta čemu se usprotivio jedan manji broj albanskih studenata Prištinskog univerziteta ali i opštinske vlasti grada Prištine.
