U finišu Velikog rata, vojvoda Stepa bio je zaslužan za brz proboj solunskog fronta i izbacivanje Bugarske iz rata. Iz njegovog posleratnog života, ostala je zabeležena ova priča.
Vojvoda Stepa Stepanović je u dugo zasluženu penziju otišao dve godine posle veličanstvenog proboja Solunskog fronta i kraja Prvog svetskog rata. Osim porodične kuće u Kumodražu gde su mu braća živela i bavila se zemljoradnjom, vojvoda nije posedovao nikakvu drugu imovinu. Odbivši mnoge poklone i privilegije, po penzionisanju je živeo u kući svog tasta Veselina Milanovića u Čačku.
- Mangupi! Mangupi! Hoće da upropaste državu! Vraćaj pare, momče! Neka bar prepolove, šta bi s tolikim parama!? – zabeleženo je da je rekao Stepa Stepanović i poslao natrag zbunjenog poštara. Tri hiljade dinara je u to vreme bila velika suma. Na primer, za hiljadu dinara je mogao da se kupi par najboljih volova, a za jedan dinar - sedam jaja! I tako je vojvoda vratio penziju. Smatrao je da mu tolika suma ne priliči. Primio ju je tek kada su je prepolovili.
Do kraja života je živeo kao skroman čovek. Sam je za života podigao sebi grobnicu na čačanskom groblju, supruzi ostavio novac za troškove pogreba, pripremio sebi uniformu, obući i ordenje sa kojim će ga sahraniti. Vojvoda Stepa Stepanović je umro 27. aprila 1929. godine. Kažu da je poslednje što je rekao bilo: "Polazite napred!"(Dnevno.rs)
