Najnovije vesti

PAŽNJA! DILERI VREBAJU ISPRED ŠKOLA: Drogu ubacuju preko najpopularnijih đaka, zvezda škole!
Foto: Thinkstock/Ilustracija

Upozorenje šefa Odeljenja za suzbijanje narkomanije u MUP RS

PAŽNJA! DILERI VREBAJU ISPRED ŠKOLA: Drogu ubacuju preko najpopularnijih đaka, zvezda škole!

Društvo

BEOGRAD -  Mladi ljudi su najpodložniji da probaju drogu, a što kasnije dođu u kontakt sa psihoaktivnim supstancama, to su manje šanse da postanu zavisni, tvrdi Lambe Đorelijevski, šef odeljenja za suzbijanje narkomanije u MUP RS.

- Dileri oko škola pokušavaju da dođu do mušterija. Vrlo često je to preko najpopularnijih učenika, takozvanih zvezda škola, i na taj način pokušavaju da privuku u druženju što veći broj đaka. Cilj im je da zarade što više novca. Međutim, čovek sam odlučuje da li će probati drogu i teško je ovde govoriti o tome da je neko nekog “navukao”. Okruženje i godine su presudni da neko proba drogu, ali je važan i lični stav - kaže Đorelijevski.

 

U Beogradu je smanjen broj heroinskih zavisnika, a najveća opasnost su sintetičke droge. Protok informacija i mogućnost lakšeg putovanja preko granica omogućavaju da se jednostavnije nabavljaju supstance koje su neophodne za proizvodnju sintetičkih droga u malim kućnim laboratorijama.

 

Pošast (Foto: Profimedia/Ilustracija)
Pošast (Foto: Profimedia/Ilustracija)

Najrazornija droga, heroin, koja prema rečima Đorelijevskog godišnje odnese oko 70 života samo u Beogradu, već neko vreme nije najrasprostranjenija kod nas.

 

- Heroin je jedna od retkih droga koja izaziva i fizičku zavisnost. Njegova cena nije mala, minimalna doza je oko 10 evra, pa kad neko mora da uzme tri puta na dan, a vrlo brzo se dolazi do te faze, treba mu oko 30 evra dnevno. Mali broj ljudi ima toliko novca i oni da bi došli do sredstava, često se bave nezakonitim radnjama. Krađe su učestale, iznose i prodaju stvari iz kuće, a na kraju stignu i do razbojništva - kaže Đorelijevski.

 

Policija i država su u prethodnom periodu učinili mnogo da se broj heroinskih zavisnika smanji.

 

- Težište smo stavili još pre 20 godina na borbu protiv heroina i na neki način smo uspeli da smanjimo broj heroinskih zavisnika, pre svega kod adolescenata i srednjoškolaca. Međutim, sintetički kanabinoidi su u porastu, i oni koji ga proizvode brzo menjaju njegov sastav izbegavajući tako da za proizvodnju koriste supstance koje su na listi registrovanih droga. I dok se te supstance nađu na listi zabranjenih, one za to vreme već naprave neku štetu dok su u prometu. Pre nekoliko godina bio je popularan biljni tamjan koji se mogao legalno kupiti, a danas je to već zabranjena supstanca - kaže Đorelijevski.

 

Foto: Profimedia/Ilustracija
Foto: Profimedia/Ilustracija

Vikendaške droge

 

- Heroin se potisnuo u ruralne delove grada, kod korisnika koji nisu u sistemu obrazovanja i zaposlenih. Međutim, sintetičke droge su preuzele primat, a mnogo im je teže ući u trag. To su takozvane “vikendaške” droge, one ne moraju da se uzimaju redovno, već najčešće kada su njihovi korisnici u provodu vikendom. Amfetaminske droge su u porastu, nekada je bio samo ekstazi, a sada su se pojavili i amfetamin-sulfat te metamfetamin, takozvani spid, ajs ili belo… Ovo su definitivno vremena korisnika hemijski proizvedenih droga - zaključuje Đorelijevski.

 

Ni generacijski jaz više nije toliko dubok.

 

- Nije retkost da kod nas u domaćinstvima žive i po tri generacije. Dok su bake i deke bežale od droga kao od nečeg najstrašnijeg, već dobar broj roditelja sadašnjih adolescenata je imao iskustvo sa drogama i drugačije gledaju na problem - kaže Đorelijevski.

 

Foto: Thinstock
Foto: Thinstock

Najčešći razlog zašto se neko odluči da proba drogu je da se identifikuje sa grupom.

 

- Pojavila se teorija o genetskoj predispoziciji. Međutim, nema pravila ko će ući u zavisnost. Droga je u Beograd ušla iz krugova bogatih, preko dece uticajnih roditelja i ta priča je tačna. Danas, međutim, ne postoji razlika da li je korisnik na margini društva ili "selebriti". Svako može da upadne u problem sa drogom. Međutim, kad se dođe do heroina, procenat izlečenja je jako mali i iznosi oko sedam procenata - kaže Đorelijevski.

 

Foto: Shutterstock/Ilustracija
Foto: Shutterstock/Ilustracija

Sve počinje s marihuanom

 

Inspektor kaže da se mladi korisnici teško odlučuju na lečenja i da često na kraju za izlečenje bude kasno.

 

- Što su korisnici mlađi, mnogo se teže se odlučuju da krenu na lečenje. Kao i kod drugih bolesti, što se u ranijoj fazi krene u lečenje, lakše se dolazi do izlečenja. Nisu naravno svi pušači marihuane otišli na heroin, ali svaki heroinski zavisnik je počeo sa marihuanom - kaže Đorelijevski.

 

(Blic/Časlav Lazić)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...