Umesto izreke „Vreme je novac“ za neurologe važi izreka „Vreme je mozak“ – rekla je prof. dr Edita Stokić pomoćnik direktora za zdravstvo KC Vojvodine.
Poslednjih godina pojava moždanog udara sve češća kod mladih
Dr Željko Živanović upravnik klinike za neurologiju, izneo je frapirajuće podatke, da je moždani udar treći uzroksmrti i prvi uzrok invaliditeta u svetu.
- Od posledica moždanog udara jedna trećina bolesnika umire, jedna trećina ostane sa trajnim invaliditetom, asamo jedna trećina se vraća ranijim aktivnostima. Godišnje u Srbiji moždani udar doživi 20.000 – 25.000 ljudi, odčega je 6.000 – 7.000 u Vojvodini. Iako je ranije, moždani udar bio rezervisan za stariju populacije, poslednjihgodina je pojava moždanog udara sve češća kod mladog, radno aktivnog stanovništva, što predstavlja ogromansocio-ekonomski problem. Moždani udar može biti, ishemijski koji je znatno češći i nastaje usled začepljenjamoždanog krvnog suda ugruškom ili hemoragijski, koji nastaje usled pucanja moždanog krvnog suda. Obamehanizma dovode do oštećenja dela mozga, a krajnja posledica su različiti neurološki poremećaji i invaliditet –rekao je dr Živanović.
Svaki minut je dragocen
Moždani udar se ipak može i lečiti i sprečiti, ako se pravovremeno preduzmu odgovarajuće mere.
-Terapija koja se dobije u prvih nekoliko sati od nastanka moždanog udara može spasiti život ili ublažiti posledicekod bolesnika. U lečenju ishemijskog moždanog udara svaki minut je dragocen, odnosno što se lečenje započneranije, šanse za oporavak su veće. To znači da je kod pacijenata potrebno prepoznati simptome moždanog udara iodmah pozvati službu hitne medicinske pomoći. Simptomi koji mogu ukazivati na moždani udar su naglo nastalaoduzetost i utrnulost jedne polovine tela, smetnje govora, vida, vrtoglavica i nestabilnost pri hodu, glavoboljapraćena mučninom i povraćanjem... – rekao je dr Aleksandar Jovanović načelnik urgetne neurologije UC.
Kako je dalje rečeno, službe hitne medicinske pomoći treba da daju prioritet u zbrinjavanju ovih pacijenata i da ihšto pre transportuju u najbliže ustanove, gde postoje uslovi za neurološki pregled, sprovođenje hitne dijagnostike iadekvatno lečenje moždanog udara. U daljem zbrinjavanju u takvim ustanovama neophodna je perfektnauigranost multidisciplinarnog tima koji čine neurolozi, radiolozi, medicinski biohemičari, medicinski tehničari, aponekad i anesteziolozi, neurohirurzi, kardiolozi i vaskularni hirurzi.
- Ukoliko je moždani udar nastao usled začepljenja moždane arterije primenjuje se trombolitička terapija kojarazlaže urgušak ili se vrši mehanička ekstrakcija ugruška, što dovodi do ponovnog uspostavljanja krvotoka krozprethodno začepljen krvni sud. Time se može sprečiti nastanak potencijalnog oštećenja mozga, odnosno može doći do povlačenja neuroloških simptoma. Ukoliko se radi o hemoragijskom moždanom udaru, agresivno lečenje krvnog pritiska, u prvim satima takođe poboljšava ishod. Trombolitička terapija se u Kliničkom centru Vojvodineprimenjuje od 2008. godine, a procenat pacijenata koji prime trombolitičku terapiju je oko 5%, što je i dalje jakomalo, jer pacijenti nisu informisani – kažu lekari KCV.
Faktori rizika
Nastanak moždanog udara se može i sprečiti ukoliko se na vreme prepoznaju, otklone i leče faktori rizika koji donjega dovode. Najznačajniji faktori rizika su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, aritmije i druga srčana oboljenja, pušenje, zloupotreba alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost. Otklanjanje i lečenje ovih faktora zahteva stalnu edukaciju stanovništva, za šta je neophodan koordinisan rad ustanova javnog zdravlja,kliničkih centara, opštih bolnica i domova zdravlja sa činiocima lokalnih samouprava na terenu.
Do tada, potrebno je da svako od nas brine o sopstvenom mozgu. Našem mozgu možemo pomoći svakodnevnomfizičkom aktivnošću, zdravom ishranom, izbegavanjem štetnih navika, pozitivnim mislima, novim idejama i vedrimraspoloženjem.
