Pravilo o alkoholu i antibioticima je i odličan izgovor ukoliko u subotu uveče želite da ostanete kod kuće jer će ga većina ljudi prihvatiti kao opravdan.
Međutim, da li je ovo pravilo taačno? Iako postoje anegdote da alkohol jače “udara” kada se meša s antibioticima, ipak ne slušamo svaki dan priče o tome kako su ljudi morali u bolnicu jer su pomešali ove dve stvari.
Ovaj savet datira iz davnih 1950-ih
Kada su antibiotici izmišljeni smatrali su se super-lekom, a tada razarajuće bolesti (od običnih infekcija pa sve do sifilisa) odjednom su se mogle izlečiti za nekoliko dana ili nedelja. Sifilis, i ostale polno prenosive bolesti uzrokovane bakterijama takođe su se počele uspešno lečiti antibioticima (tada otkrivenim penicilinom), i svi su mogli da izađu i proslave.
Iz tog razloga su 1950-ih i 1960-ih lekari savetovali svojim pacijentima da ne konzumiraju alkohol tokom terapije kako ne bi donosili loše odluke i širili bolest dok se potpuno ne izleče.
Alkohol sam po sebi ne umanjuje dejstvo antibiotika
Velik broj ljudi veruje da će alkohol smanjiti sposobnost antibiotika da uništi bakterije s kojima se bori – čak 81% pacijenata u jednoj Londonskoj bolnici mislio je da je to slučaj.
Međutim, istina je da antibiotici nastavljaju da obavljaju svoju funkciju čak i kada u organizam unesemo alkohol.
Sa druge strane, nije baš najpametnije unositi alkohol u organizam kada ste bolesni. Piće može pogoršati stanje imunog sistema i otežati borbu organizma protiv infekcije.
Problem leži i u činjenici da alkohol sprečava kvalitetan san, te slabi organizam i dehidrira telo, a sve su to važni faktori koji su bitni za potpuni oporavak (nezavisno od toga što će antibiotici nastaviti normalno da deluju).
Alkohol može pogoršati nuspojave antibiotika
Iako će delotvornost antibiotika ostati nepromenjena, neke nuspojave mogu se pojačati kada ih mešamo s alkoholom. Najčešće nuspojave antibiotika uključuju mučninu, vrtoglavicu, osećaj slabosti i proliv, a sve su to nuspojave i (preterane) konzumacije alkohola.
