Škulić je rekao Tanjugu da bi nova inkriminacija mogla da se dopuni - "namerom" koja se svodi na "govor mržnje" i formulacijom da se može raditi i o genocidu koji je "istorijski nesporno utvrđen", a ne samo pravosnažnom presudom.
"Niko normalan ne može da bude "slep i gluv" na osporavanje genocida i ratnih zločina, jer se to često svodi na reviziju istorije, pa zato inkriminisanje negiranja genocida i u našem zakonodavstvu nije sporno", rekao je on.Međutim, kako je naveo, osporavanje genocida i drugih teških međunarodnih krivičnih dela bi trebalo da bude kažnjivo samo ako se to čini u nameri izazivanja nacionalne, etničke, rasne ili verske mržnje.
Ovo je, ukazao je Škulić, veoma važno, jer neko može iz striktno naučnih i stručnih razloga polemisati i sa pravnim kvalifikacijama u pravnosnažnim presudama.
"Ako to čini bez namere izazivanja mržnje prema ljudima zbog njihove pripadnosti određenoj grupi, tada to ne bi trebalo da bude krivično delo", naglasio je profesor i naveo primer da, bez obzira na presude Haškog tribunala, najpoznatiji strucnjak za genocid profesor Vilijam Šabas tvrdi da je upotreba reči genocid za zločin u Srebrenici pogrešna i "ekstravagantna".
Prema sada predloženom rešenju, pomenuto delo bi činio onaj ko javno odobrava i negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etnicke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda u Hagu (ne Haškog tribunala).
Međutim, Škulić kaže da iako su sudske presude često značajne za istoriju, sudovi ipak ne mogu ekskluzivno da "pišu istoriju" svojim presudama, koje bi bile "svete krave", čija bi se „nepogrešivost" čak štitila i krivičnim pravom.
Škulić je naveo da i pojedine druge države poznaju verbalni delikt negiranja zločina, kao što je u Nemačkoj to poznato pod žargonskim nazivom – "Aušvic laž“.
Ko u Nemačkoj negira holokaust, odnosno genocid nad Jevrejima, čini to krivično delo, koje je skopčano s nemačkom istorijom i nacističkim "megazločinom", napomenuo je profesor, primetivši da neke države koje su bile na strani pobednika u Drugom svetskom ratu nemaju takvo krivično delo.
Škulić kaže da kontroverzni engleski istoričar Dejvid Irving u svojoj postojbini ne samo da objavljuje knjige kojima izražava sumnju u holokaust, već i odlično zarađuje takvim osporavanjem, jer to u Velikoj Britaniji nije kažnjivo.
