Lista predviđa da učenici do 18 godina ne smeju da dižu terete veće od 15 kilograma, dok je za učenice kilaža smanjena na 10 kilograma. Takođe, ne bi smeli da vreme provode u neprirodnom položaju tela, da koriste oštre predmete, rade noću, ali ni da borave u objektima u kojima se puši.
Lista je napravljena u saradnji radne grupe Ministarstva za rad i Međunarodne organizacije rada. Profesor Predrag Bulat, koji je učestvovao u sastavljanju liste, kaže da njen cilj nije da se nekome onemogući edukacija, nego da đaci tokom edukovanja budu bezbedni.
"Mi smo vodili računa o tome da zaštitimo decu, a da istovremeno obezbedimo potrebnu edukaciju. To već predviđaju postojeći zakoni, a mi to samo preciziramo. Kada su u pitanju prakse tu prosto dolazi do toga da kako bi neko dobio određeno znanje neophodno je da se izloži nečemu opasnom. Tu smo koristili primer tesara koji radi na krovu. Da bi učenik dobio potrebno znanje on mora videti kako se to radi, ali ne mora provoditi toliko vremena na opasnom mestu. Dakle, smanjuje se vreme izloženosti nekoj opasnosti.
Sa druge strane, đaci ne smeju da dižu velike terete u jednom potezu, pa smo gledali da to bude prilagođeno. Sve to smo radili zato da ne bi došlo do oštećenja u razvoju dece i da bismo sprečili da dođe do oštećenja razvoja koštano-zglobnog sistema", objašnjava Bulat. Međutim, prosvetari ističu da u obavljanju praksi postoji niz propusta koji mogu da utiču ne samo na zdravlje đaka, nego i na njihovo poimanje rada.
Iako su neretko izloženi oštrim predmetima, teretima, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" Tomislav Živković ističe da sa njima moraju da rade osobe koje su obučene za rad sa decom. "U suprotnom se dešava da su deca prepuštena na milost ili nemilost nekom majstoru i to nema nikakav efekat, praktično pravi veću štetu nego korist. Učenik stvara pogrešnu sliku o profesiji i o tome kako se nešto radi. Deca često budu zloupotrebljena na praksi i ne dobiju znanja koja bi trebalo da imaju. Takvih primera ima dosta, dođu na praksu i onda se traži od njih da čiste magacin, preslažu robu, a trebalo bi da rade nešto potpuno drugačije", navodi on.
Učenici koji se upoznaju sa praktičnom nastavom van granica Srbije budu prilično razočarani kada shvate da njihove kolege dobijaju novac za praksu, dok u svojoj zemlji nemaju ni topli obrok. Jedno od takvih iskustava imala je i nekadašnja učenica ekonomske škole u Novom Sadu Tamara Dragojević koju je praksu provela u supermarketu.
"Praktična nastava na koju sam išla uopšte nije zadovoljila ni očekivanja ni potrebe. Od rada učenika svi su imali koristi, i škola koja ima ugovor sa kompanijom, a i supermarket koji je dobio jeftinu radnu snagu. Na praksi smo radili one poslove koje radnici ne vole, čistili smo, brisali, a neretko nosili tešku robu.
Kada govorimo o stečenemo znanju, nema šta puno da se kaže, jer ga nije ni bilo. Ukoliko se usvoji ovakav predlog i zaista se formuliše lista poslova koje učenici ne smeju da se obavljaju, to će biti pozitivan korak ka tome da se zaustavi zloupotreba. Prosto, ukoliko im se bude nametalo da rade nešto što ne bi trebalo imali bi na šta da se pozovu. Ali pitanje je koliko će sa tim pravima sami učenici biti upoznati, tako da bi na tome trebalo da se radi", zaključuje Dragojević.
Konačan predlog liste poslova koji deca ne bi smela da obavljaju naći će se uskoro u Vladi. Međutim, sama radna grupa je pravila pojedine kompromise. Iako je prvobitno zamišljeno da deca ne smeju da služe alkohol, ta odluka je izmenjena upravo kako bi deca mogla da rade u ugostiteljskim objektima. Živanović ističe da je dobro što će se ovakav predlog naći u razmatranju, ali da je bitno kako će se i da li će lista poštovati.
(Radio 021/Z. Strika)
