On je naglasio da se od dolaska akademika Vladimira Kostića na čelo SANU osećaju tendencije zaokreta delovanja akademije ka suštinskom promišljanju boljitka za društvo u kojem deluje.
"U SANU ponovo postoji prostor gde se mogu čuti vrlo različita mišljenja o temama koje nas se tiču. Već sama formulacija ovog skupa o kulturi - da se pravi razlika između državnog i nacionalnog identiteta, mislim da je sama po sebi jako važna. Sam spisak učesnika skupa ukazuje na specijalnu vrstu otvaranja i promociju dijaloga u SANU", kaže Medenica.
Primećuje, međutim, da mi još živimo u zemlji u kojoj su identitetska pitanja veoma aktuelna.
"S jedne strane to ima svoje istorijske razloge, ako uzmemo u obzir ratove i promenu kulturnih matrica. U zapadnom razvijenom svetu pitanja identiteta su apsolutno apsolvirana i verujem da su ovakvi skupovi i delovanje SANU ohrabrenje da ćemo i mi u jednom momentu uspeti da apsolviramo pitanja identiteta. Da to više ne bude mesto radikalnih neslaganja već prostor za potencijalni konsenzus. Mislim da je našem duboko podeljenom društvu konsenzus oko identitetskih pitanja neophodan" kazao je Medenica.
