Predlog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada stigao je u parlament prošle nedelje. Njime se predviđalo pravo na kupovinu stana u javnoj svojini. Pravo da kupe stan imali bi zakupci, a koji ga koriste u skladu sa Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika državne svojine.
Sporni član 153. Predloga zakona je precizirao da će cenu stana odrediti jedinica lokalne samouprave. Kupoprodajna cena stana bila bi izražena u evrima, a plaćalo bi se u dinarskoj protivvrednosti. Prema tom spornom, a sada povučenom članu, nekretnina se mogla kupiti u jednakim mesečnim ratama sa rokom do 20 godina, što znači bez kamate.
Pažnju javnosti do sada su najviše privlačile atraktivne nekretnine na dobrim lokacijama kojima raspolaže DIPOS. Preciznije - 161 vila, 200 stanova, 30 poslovnih prostora i 57 garaža. Iako se ove brojke luksuznih nekretnina najčešće pominju, činjenica je da se njihov tačan broj, ali i ko su sve zakupci - skriva.
DIPOS-ove nekretnine nisu jedine, već se u javnoj svojini nalaze i one koje pripadaju lokalnim samoupravama čiji je ukupan broj potpuna nepoznanica. Do ovih nekretnina u zakup su dolazili funkcioneri na vlasti, oni bliski vlasti i javne ličnosti. Obični građani se u ovu priču nisu "provukli".
- Mogućnost da država faktički beskamatno kreditira na 20 godina otkup stanova koji su dati na korišćenje funkcionerima nije opravdana. Ako sam dobro razumeo, u obrazloženju predloga zakona se kaže da se na taj način njima omogućava da koriste prava, a ispravnije bi bilo reći privilegiju, koju su imali neki drugi funkcioneri pre deset i više godina - bio je komentar Nemanje Nenadića, izvršnog direktora Transparentnost Srbija na, u međuvremenu, povučen sporni član.
On dodaje da je "raniji otkup funkcionerskih stanova naneo veliku štetu i sada tu štetu ne treba povećavati".
- Treba izneti stanove na slobodnu prodaju ili ih zadržati kako bi se mogli dati na korišćenje ljudima koji privremeno u glavnom gradu obavljaju državne poslove - poručuje Nenadić.
Cena zakupa atraktivnih nekretnina do sada je bio manji od cene po kojoj se iznajmljuje prosečan stan. Da sporni član nije povučen, cenu kupovine za privilegovane određivila bi lokalna vlast, a to u najvećem broju slučajeva znači - partijske kolege.
Inače, ova odredba zakona koju je Vlada prvobitno usvojila u direktnoj je suprotnosti sa prošlogodišnjom akcijom predsednika Tomislava Nikolića. On je Skupštini Srbije vratio na ponovno razmatranje Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije. Njime se propisuje prodaja stanova, stambenih objekata, poslovnog prostora i poslovnih zgrada, što je Nikolić ocenio neustavnim.
Zaštićeni stanari prošlost
Poslanik DS Balša Božović kaže da je istim zakonom vlast oduzela pravo zaštićenim stanarima da otkupe stanove u kojima porodice žive decenijama, a dozvolila je svojim funkcionerima da kupe stanove po bagatelnim cenama.
- I nije im to što rade dovoljno, već je Grad Beograd juče izbacio zabranu po kojoj gradski funkcioneri ne mogu da koriste javnu svojinu. Dakle, promenili su tu odredbu pred usvajanje ovog zakona kako bi sada mogli da ih uzmu u zakup, a potom i otkupe - ističe Božović.
On dodaje da u Beogradu ima "par stotina takvih stanova".
Dobit DIPOS 1,3 miliona evra
U 2015. godini državno preduzeće DIPOS ostvarilo je dobit od 1,3 miliona evra, pokazuje finansijski izveštaj tog preduzeća. To su sredstva koja to preduzeće treba da uplati u budžet Srbije, a predstavljaju 20 odsto zarade firme od izdavanja državnih nekretnina. Imovina Republike Srbije kojom raspolaže DIPOS, prema podacima iz njihovog finansijskog izveštaja, ima vrednost od oko 70 miliona evra. Izdajući vile, stanove, poslovne prostore i garaže koje su vlasništvo svih građana Srbije, DIPOS u proseku godišnje zaradi oko 5 miliona evra.
