Na spisku ima puno imena ali su javnosti najpoznatiji Nikola Petrović, direktor Elektromreže Srbije, Mohamed Dahlan, lični savetnik prestolonaslednika Abu Dabija, Milorad Vučelić, nekadašnji istaknuti državni funkcioner i osnivač magazina „Pečat”, Slobodan Tešić sa firmom „Partizan Teh”, Jovan Drobnjaković, koji je pre tri godine bio kandidat za direktora Bezbednosno informativne agencije, Srđan Bošnjaković, nekadašnji direktor NIS-a i Goran Đoković, stric Novaka Đokovića.
Podsetimo, Vlada Srbije je na sednici 3. novembra oduzela 118 nepokretnosti iz fonda „Dipos” i predala ih u ruke Republičke direkcije za imovinu. Reč je o 28 kuća i vila, 86 stanova i četiri poslovna prostora u ulicama Pere Todorovića, Beogradskog bataljona, Diplomatskoj koloniji, Strahinjića bana, Kraljevačkoj, Jevrema Grujića i Čakorskoj.
Pre tri dana Republička direkcija za imovinu potvrdila nam je da će sve ove nekretnine biti prodate na javnom nadmetanju. Od prodaje bi trebalo da budu zaštićeni objekti koje država koristi za svoje potrebe, oni koji se nalaze u procesu restitucije, kao i nekretnine namenjene za smeštaj diplomatsko konzularnih predstavništava.
Direkcija za imovinu i preduzeće „Dipos” već danima ne odgovaraju na naše pitanje da li je na sednici vlade 29. novembra iz ovog preduzeća izuzeto još 28 nekretnina i o kojim objektima je reč.
Prašina oko prodaje „Diposovih” nekretnina podigla se pre godinu i po dana kada je predsednik Tomislav Nikolić odbio da potpiše zakon o posebnim uslovima prodaje nepokretnosti u državnom vlasništvu uz obrazloženje da je neustavan jer je pružao mogućnost stanarima da otkupe ove nekretnine po cenama nižim od tržišnih. Nikolić je tada dobio aplauze i pohvale političkih protivnika. Ostalo je nedorečeno da li je vlada preko zaključka o izuzimanju, a potom i novog zakona o stanovanju pokušala drugi put da omogući zakupcima da postanu vlasnici državnih vila.
Šta god da je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ukinula je prošle nedelje članove 153, 154 i deo člana 152 Predloga zakona o stanovanju i održavanju zgrada jer su predviđali otkup stanova u javnoj svojini.
Sada je izvesno da će o prodaji nekadašnjih „Diposovih” nekretnina odlučivati samo Vlada Srbije, a tek kada ova odluka bude usvojena biće poznati uslovi prodaje i da li će sadašnji zakupci državnih nekretnina imati pravo preče kupovine. Najvažnije je da ovaj posao bude obavljen javno i da nekretnine budu prodate po tržišnim uslovima, jer je jasno da država ne ume i ne može da upravlja ovim nekretninama. Trebalo bi podsetiti da dve decenije nije uspela ni da popiše sve što ima u vlasništvu.
U toku jučeranjeg dana pitali smo Direkciju za imovinu da li su konačno pobrojali državne kuće i stanove. Izveštaj revizora koji je objavljen u julu prošle godine takođe je potvrdio da država ne zna tačan broj nekretnina kojima raspolaže. Republička direkcija za imovinu uprkos mnogim obećanjima još nije napravila jedinstven registar imovine. Direkcija je tada knjižila, kako stoji u izveštaju revizora, 75 manje nekretnina nego što je „Dipos” zaista koristio. Tačnije, ovo preduzeća saopštilo je revizoru da koristi 445 nekretnina, a Direkcija je izvestila o postojanju 523 nepokretnosti.
„Dipos” je zapravo i osnovan upravo kako bi država, tačnije Direkcija za imovinu, preko njega iznajmljivala svoje kuće i stanove pre svega diplomatsko konzularnim predstavništvima, a potom i građanima Srbije. Stanovi su najčešće izdavani bez oglasa, javne nabavke najverovatnije direktnom pogodbom, što je jedna od velikih zamerki koja je upućena na račun ovog preduzeća.
(Politika)
