Aleksandar Tijanić je bio poznat kao beskompromisna osoba britkog novinarskog stila, bez dlake na jeziku, koju su drugi ili voleli ili mrzeli. Kao mlad novinar pisao je lepršavo, maštovito i nekonvencionalno, da bi kasnije je postao politički kolumnista i nezgodan polemičar. Još u prvim godinama novinarske karijere, tadašnji glavni urednik NIN-a ga je, zbog njegove košarkaške visine i korpulencije, pomalo cinično nazvao "gorostasom srpskog novinarstva". Neki su taj nadimak prihvatili sa sarkazmom, a sam Tijanić sa mešavinom samouverenosti i autoironije.
Smatran je i poslednjim bardom jugoslovenskog novinarstva, jer je stekao popularnost širom nekadašnje Jugoslavije. Brojne kontroverzne faze kroz koje je prolazio navode da je bio ubeđen da je novinarstvo veoma važna profesija. U ideološkoj političkoj konfuziji u poslednjih dvadeset godina nalazio se na raznim stranama, ali je na svemu što je radio ostavio lični pečat. Stekao je mnogo protivnika, ali i uvažavanje onih koja ga nisu voleli.
Njegove najpoznatije kolumne objavljivane su u Dnevnom telegrafu, brojnim dnevnim i nedeljnim novinama. Prenosimoneke od najpoznatijih citata.
- Svaki put kad sam digao pero na nekog, dizao sam ruku na sebe.
- Kad već tvrde da sam teško bolestan, neka vide da sam na samrti zdraviji nego za života, rekao je Tijanić u intervjuu Nedeljniku i naglasio da je namerno obukao crnu majicu kao deo autoožaljivanja.
- Da Srbija nema RTS, kakav god da je, sve ćerke bile bi kao Stoja, a svi sinovi kao zaštićeni svedoci. Nije slučajnost. To je nečiji politički projekat da se sve u Srbiji svede na večne neproduktivne sukobe i iskonski rat našeg Šojića i njihovog sultana Sulejmana.
- Dajte mi papir i olovku, i jebaću vam mater, rekao je kad je došao u NIN
- Srbiji ne treba jak, stabilan i uticajan Javni servis. Srbiji koja sebi želi dobro Javni servis je neophodan.
- Moj karakter koji voli borbu pobedio je moju inteligenciju.
- Fotelja novom direktoru RTS biće električna stolica.
- Grđi posao od direktora Javnog servisa ne znam da li postoji u Srbiji.
- Za bavljenje novinarstvom danas nije potrebna pismenost, samo mobilni i krvožednost.
- Skromno je moje novinarsko umeće da u sedam dana istovremeno polemišem s aktuelnim i počasnim predsednicima nekad velike i važne stranke. Pa ipak, ne vuci me previše za pero. Možda ćeš se prijatno iznenaditi.
- Što je kriza dublja - ukus gledališta je plići. Lek nije televizijski, medicina je mešavina ekonomskog, socijalnopsihološkog i političkog oporavka.
- Nije problem patriotizam, već njegov najcrnji derivat za 21. vek, a to je nacionalizam. To je uvek formula. Sve što se ne uklapa u formulu, nije naše. Sve što nije naše, tuđe je. A tuđe mrzimo ili ga se bojimo. Patriotizam, u našoj jednačini, uvek je uterivanje u tor, jednačenje prema najgorima, horsko blejanje, lavež šarplaninaca i batina čuvara. Pravi patriotizam ujedinjuje oko ciljeva koji unapređuju naciju i ne teraju je u pogibiju već u spas. Inače, svaki političar koji nam soli pamet, soli sebi biftek.
- Šta su današnja deca? Neodoljivi monstrumi, koji s dve godine tapkaju po tabletu i puštaju sebi spotove, crtaće i muziku.
- Javna srpska politika je puka halucinacija; izbori su farsa; parlament je privid; država je paravan. Naš život predstavlja samo iluziju. Mi smo eksponati u formalinu na patološkom odeljenju Kontinenta. Smešteni u tegle, kao zimnica za demone koje smo sami dozvali.” - Praktično, nema srpskog političara koji ne misli da su Srbi stoka. Teorijski, nema Srbina koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojima je otpao rep. Svi su u pravu.
–Ono što nije uradila srpska mudrost, uradiće, kao i obično, srpska nemoć.
–Srbija nije skupa kad su joj Srbi jeftini.–Sa aždajom nema zajedničkog stanovanja, nema trajnog primirja. Ona traži stalne žrtve, meso, krv i ko joj to uskraćuje mora da bude Sveti Đorđe ili pokojnik bez nade u beatifikaciju.
–U prethodnoj deceniji razoreni su svi nacionalni mitovi.
–Albanci mogu da čekaju, jer nastaju. Mi nemamo vremena, jer nestajemo.
-Ovaj režim je nacionalnu propast uzeo za sopstvenu ideologiju.
–Vrednost svake vlasti se, baš kao i vrednost svakog čoveka, ceni po broju stvari kojih se stidi ili odbija da učini.
–Konzilijum doktora koji se protiv kancera borio gradeći groblja.
–Naime, srpski političari koji Đinđića primoravaju da ih posle smrti brani, onako kako ih je za života pravio ili štitio, članovi su ciganske bande koja krade cveće sa groblja i uveče ga prodaje po Maderi i Kalemegdanskoj terasi.
–Nezavisnost medija je uslov bez kojeg neće prestati otomanizacija zemlje i društva.
–Ovde se, baš danas, zapravo, bije bitka protiv primitivizma koji preti da postane pandemijska smrtonosna epidemija.
–Nisam hteo da lovorovi venci rastu iz ljudskih lobanja.
–Na istoku ne bi ni Sunce izlazilo na vreme kad bi od Istoka zavisilo.
–Može li jež, kojeg na putu pregazi automobil, da shvati šta je motor sa unutrašnjim sagorevanjem? Takav je odnos istorije i Srba.
–Kojem je narodu sve što vredi ili ispod zemlje ili u drugoj državi? Srbima.
–Nijedan ubica tajne Srbije nije demobilisan.
–Fakat da neke demokrate idu uz kriminal kao kečap uz hamburger.
–Kako vladajuće politike vide prosečnog Srbina? To je, po njima, glupo, nepismeno stvorenje zbijeno u krdo, to je lakoverna, plašljiva i povodljiva kreatura, to je humanoid koji ne govori, ne vidi i ne čuje, to je crnac u ritama, bos, gladan i odan svom Božanstvu koje ga ubeđuje kako je naše stado najveće, najhrabrije, najstarije, najsrećnije.
–Politika koja najpre ostane bez srca, a zatim se liši inteligencije, na kraju, obavezno, ostane i bez teritorija.
–Kao nacija koja je oduvek više volela svoje bolesti nego svoje lekare, Srbi ni sad nisu iskreni.
–Otac nacije je rešio da nam jebe mater jer su deca otkrila da samo strah više nije dovoljan za sreću.
–Tražiti od naših vlada da pobede korupciju komičan je zahtev naivnih. Takvi traže od Drakule da ne bude vampir, od pape da ne bude katolik.
–Čovek bez savesti je zver. Stranka bez karaktera je zverinjak.
–Zar su ova ropska čorba koju kusamo i ovakav život dovoljna nadnica za ropstvo, za strah?
–Država nikada nema pravo na osvetu, samo na pravdu.
–Čjemo li zvuk spuštanja kolektivne nadgrobne ploče nad nacijom koja je živela u apatiji, a umrla od straha?
–Za mene je kasno da izabarem nešto drugo. Prvo, nikad nisam imao hrabrosti da budem kukavica, drugo, i kad bih hteo da budem mrčo i jado - Tijanić mi ne bi dozvolio. Jebo mu ja mater.
–Daleko od toga da sam nevin. Dugo pišem, dugo ljudima vadim zube bez anestezije i naučen sam da ne jaučem kad ih meni vade.
