Iz BCBP upozoravaju da je ostvarivanje ciljeva javne bezbednosti ugroženo "socijalnim karakterom" budžeta MUP-a i navode da je 83% budžeta za 2017. predviđeno za zarade i socijalna davanja, oko 14% na tekuće održavanje a samo do 2,5% na opremanje policije. Prema rečima istraživača tog centra Saše Đorđevića, iako Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) ima više od 40.000 zaposlenih, Sektor unutrašnje kontrole na godišnjem nivou podnese u proseku tek oko 130 krivičnih prijava protiv policajaca za slučajeve korupcije.
"Broj prijava je mali i ne odgovara visokoj percepciji o korupciji u policiji jer samo 3% građana veruje da nema korumpiranih policajaca. Problem predstavlja i činjenica da nije poznat sudski epilog krivičnih prijava protiv policajaca", kazao je Djorđević u Beogradu. On je naveo i da 75% građana smatra da postoji veliki uticaj politike na rad policije.
"Političari na medijski atraktivan način plasiraju informacije o tekućim istragama i to je praksa koje se sprovodi od petooktobarskih promena 2000. godine. To vide građani, nevladine organizacije ali i institucije EU pa je Evropska komisija u poslednjem izveštaju pozvala Vladu Srbije i MUP da sprovedu mere kojima se obezbeđuje operativna nezavisnost policije", rekao je Đorđević.
Predstavljajući nalaze o saradnji MUP-a i nezavisnih organa, Djorđević je kazao da je slučaj "Savamala" "potpuno pogoršao" odnose tog ministarstva i Zaštitnika građana. "Slučaj 'Savamala' otkrio je sistemske probleme u policiji kao i da neki policajci nisu otporni na kriminal i politiku. Dok je u 2014. godini saradnja MUP-a i Zaštitnika građana ocenjena kao primerna, u 2016. godini ona je zbog slučaja 'Savamala' potpuno pogoršana", rekao je Đorđević. Navodeći da se oko 90% pritužbi građana na rad policije okončava zaključkom da nije bilo povrede prava, istraživačica BCBP Sofija Mandić ocenila je da je postupak podnošenja pritužbi nejasan i nedostupan građanima.
"Postupak je loš i nepravičan kako zbog velikog broja odbačenih prijava, tako i zbog činjenice da se u prvoj fazi odvija pred rukovodiocem organizacione jedinice MUP-a koji nije nepristrasan već pokušava da ubedi građanina koji je podeno prijavu da nije došlo do povrede prava", rekla je Mandić. Ona je dodala da je novi Zakon o policiji, koji je usvojen ove godine, doneo brojne prednosti u odnosu na prethodni akt ali je ocenila da i dalje postoji "ogroman raskorak" između dobrih mogućnosti koje zakon pruža i prakse.
Prema oceni istraživača Vladimira Ercega, ostvarivanje ciljeva javne bezbednosti ugroženo je "socijalnim karakterom" budžeta MUP-a. "Oko 83% budžeta MUP-a za 2017. godinu predviđeno je za zarade i socijalna davanja, oko 14% na tekuće održavanje a tek negde do 2,5% na opremanje policije", kazao je Erceg. On je naveo da je budžetom za narednu godinu predviđeno da u modernizaciju voznog parka MUP-a bude uloženo oko 700 miliona dinara, dodavši da nije precizirano kako će ta sredstva biti iskorišćena pošto već postoje projekti nabavke patrolnih i vozila saoraćajne policije. Istraživanje
"Procena integriteta policije u Srbiji" pokriva period od decembra 2015. do decembra 2016. godine a nastalo je u okviru projekta "Puls integriteta i poverenja u policije na Zapadnom Balkanu: POINTPULS" koji je podržala EU.
MUP:Rad zasnovan na profesionalizmu i zakonitosti
Sektor unutrašnje kontrole MUP-a je samo u 10 meseci ove godine podneo 147 krivičnih prijava, a tokom prošle godine 168, saopšteno je danas iz MUP-a, uz ocenu da je Beogradski centar za bezbednosnu politku nedavno izneo neutemeljene kritike na račun Ministarstva unutrašnjih poslova.Ostale organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova su samo tokom prošle godine podnele ukupno 587 krivičnih prijava protiv policijskih službenika, zbog izvršenja različitih krivičnih dela, navedeno je u saopštenju.
"Predstavljajući izveštaj Procene integriteta policije u Srbiji dovođenjem u korelaciju percepcije o korupciji sa brojem podnetih krivičnih prijava, pokazali su veoma neprofesionalni pristup ovom istraživanju. Podaci koje je BCBP izneo jasno pokazuju da su se istraživači rukovodili samo krivičnim prijavama koje je podneo Sektor unutrašnje kontrole, a ne ukupnim brojem prijava protiv pripadnika MUP-a", navodi se u sapštenju MUP-a.Kako se dodaje, istraživači su morali da naglase da se krivične prijave podnete protiv policijskih službenika obrađuju na dva načina- kao krivične prijave koje podnosi Sektor unutrašnje kontrole i krivične prijave koje podnose druge organizacione jedinice MUP-a.
"Ne sećamo se da su istraživači BCBP-a izražavali zabrinutost recimo 2005. godine kada je SUK podneo svega 10 krivičnih prijava protiv policajca ili 2006. godine kada je podneto 30 prijava", ističe se u saopštenju MUP-a.Dodaje se da to ministarstvo svoj rad ne zasniva na statistici i popularizmu, već isključivo na profesionalizmu i zakonitosti.Ozbiljno se pristupilo borbi protiv korupcije i Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj u jednom danu imate hapšenje 20 ili 30 policijskih službenika zbog korutivnih krivičnih dela.Predstavnici MUP-a postavljaju pitanje kojim se to uporednim podacima rukovodio BCBP kada je ocenio da je broj krivičnih prijava koje je podneo Sektor unutrašnje kontrole mali.Od 10 zemalja u regionu jedino Generalna direkcija za borbu protiv korupcije MUP-a Rumunije i Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije podnose krivične prijave zbog nezakonitosti rada policijskog službenika.
"Stoga nam nije jasno sa kojim državama je vršeno poređenje da bi se došlo do zaključka o malom broju krivičnih prijava, kada recimo unutrašnje kontrole zemalja u okruženju, izuzev Rumunije i Srbije, ne podnose krivične prijave", dodaje se u saopštenju.
U saopštenju MUP-a dodaje se da "Beogradski centar za bezbednosnu politiku nastavlja da iznosi i neutemeljene procene o politizaciji policije i svesno zaboravljajući da je novi Zakon o policiji, koji je usvojen početkom godine, smanjio ovlašćenja ministra u odnosu na neki raniji period".
