Dete je prve batine dobilo od supruga kad je imalo četiri godine, i to lancem! Tada sam uzela sina i otišla kod oca. Muž je dolazio, molio me da se vratim i obećavao da se neće ponoviti. Nažalost, ja sam poverovala...Ovim rečima počinje za Kurir svoju potresnu ispovest Željka J., koja je čitavih 20 godina trpela nasilje svog supruga, s kojim ima troje dece.- U početku je život sa njim tekao normalno. Prve četiri godine braka nismo imali dece, tada je pio samo ponekad. Kad sam saznala da sam trudna, on je bio na moru. Njegova reakcija posle saznanja bila je grozna, pitao je kako sam mogla da zatrudnim kad je on bio deset dana na moru. Tu već počinju prvi problemi - priča naša sagovornica.Ona kaže da je tada želela da se vrati kod oca, ali je ostala, u nadi da će se suprug promeniti. Na njegovo insistiranje prestala je i da radi, postupala je samo onako kako joj je on govorio da bi izbegla svađe i maltretiranje.- Povremeno se nasilje ponavljalo, tada su to bili šamari, psovke i pretnje. Glavni problem se pojavio kad je prodao stan i sazidao kuću, tada su se rodila još dva deteta. On počinje sve više da pije, što zaradi, to potroši na alkohol. Nisam mogla da dozvolim da deca nemaju za jelo. Pokušavala sam da razgovaram s njim, ali on je uvek uzvraćao: „Ako ti ne odgovara, marš napolje.“ Zavisili smo od njega, nismo imali gde - priseća se Željka kroz suze:- Najgore je prolazio najstariji sin, dobijao je batine crevom od veš-mašine, letvom, udarao ga je čekićem u koleno i grudi, gađao ga bilo čim što mu je pri ruci, stavljao mu je čak i nož pod grlo - navodi Željka i dodaje da kad god bi ona stala u odbranu sina, suprug ga je tukao još više.- U poslednje dve godine postalo je nepodnošljivo. Tuga zbog sina, koji je završio u zatvoru, i nemoć da mu pomognem bili su glavni motiv da ga ostavim. Ni sama ne znam kako sam uspela da živim takvim životom toliko godina - završava svoju ispovest Željka iz Sigurne kuće.
PodrškaNAJVAŽNIJE MI JE DA SU DECA UZ MENEŽeljka kaže da joj je posao koji ima dao nadu da može da uspe i pomogne svojoj deci:- Izašla sam s decom iz kuće, našla smeštaj, hranu, mir, podršku, pomoć u sigurnoj kući i krenula napred. Tek smo na početku novog života i najvažnije mi je da su deca uz mene. Trebalo je da ovo uradim mnogo ranije, možda ni moj sin ne bi bio tamo gde je sada.
