Veruje se da su u najznačajnijoj bici u svojoj istoriji Srbi poraženi od Turaka na Kosovu i da se car Lazar svesno žrtvovao da bi za Srbe izborio carstvo nebesko. Da li je baš tako?Nebesko carstvoBitku iz 1389. čini posebnom u svetskoj istoriji ratovanja to što su u njoj poginula oba vladara zaraćenih država - i knez Lazar (nije bio car, kao što se peva) i sultan Murat. Inače, tok i konačan ishod boja na Kosovu nisu poznati. Po svemu sudeći, bilo je nerešeno, ali se posle bitke turski sultan Bajazit bolje snašao i daljim akcijama, vojnim i političkim, situaciju okrenuo u svoju korist.On se posle bitke povukao iz srpskih zemalja da bi učvrstio svoju vlast u Maloj Aziji, ali su naslednici kneza Lazara priznali njegovu vrhovnu vlast. Otpor Bajazitu pružao je još neko vreme samo Vuk Branković, koji je preživeo bitku. Ozbiljni istoričari kažu da se zna da je sultana Murata ubio srpski ratnik, ali da nije izvesno o kome je reč. Prema nekim verzijama to je moglo biti prilikom Muratovog obilaska bojnog polja ili prilikom predaje nekog vlastelina.
Mit o Kosovu je nastao tek posle Velike seoba Srba na sever u 17. veku. Mlada inteligencija, Srbi školovani u Austriji i u drugim zemljama Evrope, osetili su želju da ispišu „novu biografiju svoje nacije“. Istoričari još dodaju da je presudna za stvaranje kosovskog mita bila potreba da se Crkva postavi kao zaštitnik Srba u Austriji. Vlastela je prikazana kao nesposobna i nedorasla zahtevima vremena, zainteresovana samo za vlast i teritorije, a Crkva kao predvodnik borbe za nacionalni interes. Tada je formulisana teorija o prednosti nebeskog nad zemaljskim carstvom. Ali uprkos verovanju da je na Kosovu knez Lazar glavom platio ovozemaljsku Srbiju kako bi sačuvao nebesku, objektivna istorija Kosovski boj smatra tek samo jednom bitkom u nizu u tom periodu, i to bez presudnog značaja. Srpsko carstvo propalo je još ranije, posle smrti cara Dušana, a Lazar je za života priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja i izgubio nezavisnost.Turski vazaliMnogo važnija po posledicama bila je Marička bitka iz 1371. godine. Posle nje su Vizantija, Bugarska i srpske i vizantijske državice postale turski vazali. Srpska država je, kao vazalna, trajala još decenijama.Stvaranju mita o Kosovskom boju doprineli su i Turci: da bi objasnili kako im se desilo da u boju s malim narodom - prvi i poslednji put u istoriji - pogine sultan, oni su izmislili da im se na Kosovu suprotstavio savez vojski iz sedam ili devet država, među kojima su bili i Srbi, Bugari, Arbanasi, Ugari, Nemci, Franci... Istorijska istina je da su u ovoj bici učestvovale samo vojska Kneževine Srbije i vojska iz Bosne koju je poslao Tvrtko Prvi. I posledice istorijske zablude da je Vuk Branković bio izdajnik, iako činjenice govore drugačije, osećamo do dana današnjeg. Uspostavljena je podela na „crno“ i „belo“, pa se Srbi uvek dele na borce za slobodu i izdajnike, odnosno na „dve Srbije“. Nema ništa između...
Piše: Momčilo Petrović
NAJVEĆI SRPSKI MITINGMit o Kosovskom boju koristio je i Slobodan Milošević. Mošti kneza Lazara su 1988. uz veliki publicitet nošene po Srbiji i Bosni i Hercegovini, a proslavu 600. godišnjice bitke na Gazimestanu Milošević je pretvorio u najveći politički miting u istoriji Srbije.
