Peta strofa poznate pesme Dragiše Nedovića nikad nije izvođena jer se zbog pominjanja Srbije smatrala - nacionalističkomAutor najviše pesama koje se - pogrešno! - smatraju narodnim, odnosno „izvornim“, jeste Kragujevčanin Dragiša Nedović. Njegova su dela - i reči i muzika - „Stani, stani, Ibar vodo“, „Lepe li su, nano, Gružanke devojke“, „Obraše se vinogradi dole kraj Topole“, „Jesen prođe, ja se ne oženih“, „Tekla reka Lepenica“, „Ajd‘ d‘ idemo, Rado“, „Jutros mi je ruža procvetala“, „Kad si bila mala, Mare“, i još preko četiristo pesama.Rođen 1916. godine u siromašnoj gradskoj porodici sa devetoro dece, Dragiša se u šesnaestoj godini peške otisnuo u svet „da narod čuje njegovu muziku“. Sa sobom je poneo samo gitaru, a to iskustvo pretočio je u stihove poznate pesme „Siromah sam druže,/ nigde ništa nemam/, samo jednu staru/ skršenu gitaru...“Iz siromašne porodiceNeko vreme boravio je u Bosni, gde su nastale sevdalinke: „U lijepom starom gradu Višegradu“, „Iz Bosne se jedna pesma čuje“, „Bosanske me pjesme zaniješe“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“... a onda putuje u Dalmaciju, gde piše pesme „O, lipa ti neznanko“, „O, brodiću beli“, „Mare, Mare, srićo moja“, poznatija po prvim stihovima „Kad si bila mala, Mare...“.U rodnom gradu zatiče ga početak Drugog svetskog rata. Zajedno sa mnogim sugrađanima, Nemci ga odvode na streljanje u Šumarice, ali ga tamo neki nemački oficir prepoznaje kao muzičara i poštedi mu život. Transportovan je u logor u Nemačkoj, gde će provesti četiri godine.Iako je pre rata završio mašinbravarski zanat, komponovanje je jedino što zaista ume da radi, i on se time bavi i po povratku iz zarobljeništva, sve do smrti 1966.Neki Hrvati teško su se mirili sa činjenicom da je jedan Šumadinac autor popularne „Kad si bila mala, Mare“. Pred raspad SFRJ 1989. zagrebački „Jugoton“ je ovu pesmu objavio u publikaciji „50 najlepših izvornih pesama“, a 2002. godine je Simfonijski orkestar Radio Zagreba snimio „Mare“, ali prekomponovanu - kao izvornu.Pesma „U lijepom starom Višegradu“ nastala je 1936. U originalnoj verziji zvala se „Jutros rano slušam“ i bila je posvećena devojci Kiki sa Bikavca, poznatog uzvišenja iznad Višegrada, odakle puca pogled na proslavljenu ćupriju na Drini. Postala je hit kad ju je sredinom pedesetih godina prošloga veka snimio popularni pevač Himzo Polovina.CenzuraOn je, međutim, izostavio poslednju strofu „Ustaj, isprati me, moram da putujem/ u Srbiju idem svome rodnom gradu/ za tobom ću, Kiko, mnogo da tugujem/ zašto sam te samu ostavio mladu“, a na ploči nije navedeno ni ime autora. Posle pretnje tužbom ime Dragiše Nedovića kao kompozitora i tesktopisca našlo se na drugom izdanju ploče, ali kraj pesme ostao je iz političkih razloga - zbog pominjanja Srbije - pod svojevrsnom cenzurom. Posle je ta strofa zaboravljena.Davnih osamdesetih godina proslavljeni frulaš Bora Dugić predložio je da se Dragiši Nedoviću podigne spomenik u centru Kragujevca. Do danas to nije učinjeno...
U LIJEPOM STAROM...Jutros rano slušamU bijelom starom gradu Višegradu,gde duboka Drina vjekovima teče,ostade mi tamo jedna uspomena,Sevdiso sam s dragom skoro svako veče.
