Kujtim iz Peći je sada u Hanoveru, gradu u nemačkoj Donjoj Saksoniji. Pešačio je više od devet sati kako bi stigao do cilja: “Patike su mi se suzile od hodanja. Noge su mi bile mokre i osećao sam smrad krvi. Ali, nisam smeo da stanem i da se izujem”Dvadesetogodišnji Kujtim je jedan od hiljade Albanaca sa Kosova koji su u proteklih nekoliko meseci krenuli na put ka Mađarskoj, iz Prištine autobusima do Beograda, zatim do Subotice, pa kroz šume ka boljem životu u neku od zemalja Evropske Unije.Masovan nalet azilanata počeo je u januaru 2015. Autobuska stanica u Prištini je svako veče kada kreću autobusi redovnim linijama za Beograd bila puna ljudi. Putnici se guraju da zauzmu mesta. Ranije je do Beograda saobraćalo tek nekoliko mini-buseva koji su polazili iz Gračanice, te dve redovne autobuske linije Dragaš - Prizren - Priština - Beograd.Albanci nisu bili previše zainterosavni za putovanje do glavnog grada Srbije. I oni retki su išli iz nužde, uglavnom zbog lečenja jer su lekari u Beogradu mnogo bolji. Drugu grupu putnika pretežno su činili predstavnici civilnog sektora koji učestvuju na konferencijama organizovanim u Beogradu. Gotovo preko noći je između ova dva grada dnevno počelo da saobraća 14 autobusa. I sve karte su bile rasprodate nedeljama ranije. BEG OD POLICIJE Mladi Kujtim se po odlasku iz Peći pridružio jednoj višečlanoj porodiciCEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
