Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito bio je najozbiljniji kandidat za Nobelovu nagradu za mir za 1973. godinu, ali mu je ona za dlaku izmakla! Podrška u Jugoslaviji je bila velika, lobiralo se širom sveta, ali uzalud - Maršal je ostao bez priznanja mirotvorca. Kako tvrde svedoci tog vremena, s pripremama oko Brozove kandidature za Nobela počelo se baš poslednjeg dana 1972, pa je tako, dok je Tito dočekivao Novu godinu u Miločeru, određena grupa ljudi u Beogradu pripremala tekst koji će biti poslat Nobelovom komitetu u Oslo. Pohvale na 200 strana Predlog da se Brozu dodeli ta nagrada za 1973. u Oslo je 26. januara te godine poslao predsednik Savezne skupštine Jugoslavije Mijalko Todorović, ali je do danas ostalo nepoznato čija je ideja bila da se Maršal uopšte kandiduje.
Obrazloženje koje je otišlo put Osla bilo je opširno, na gotovo 200 strana, gde su pobrojane sve njegove zasluge, podvizi, dela i uspesi, te posete i susreti s državnicima tog vremena, a citirane su i izjave koje su o Titu dali ugledni ljudi iz sveta. Izgubio tri naprema dva Ipak, sve to je bilo uzalud, jer je baš tada Broz imao obračun sa Maspokom u Hrvatskoj, ali i sa liberalima u Srbiji, a bilo je to i vreme progona i zabrana... Zato je sredinom oktobra 1973. odlučeno da se Nobel za mir ipak dodeli Henriju Kisindžeru i Le Duk Tou. Za njih je glasalo troje članova žirija, dok je Tito dobio dva glasa. Inače, Le Duk To je posle odbio da primi nagradu.
Istoričari smatraju da je Tito nesumnjivo zaslužio Nobela za mir, ali da je glavna prepreka bila to što je - komunista. Prema rečima istoričara Mileta Bjelajca, komitet za dodelu nagrade je time što je Titu uskratio Nobela samo sebi urušio kredibilitet. - Kada je u pitanju jugoslovenska politika i mir, Tito je nesporna ličnost. On je uradio mnogo i za svetski mir, za razliku od nekih dobitnika koji su dobijali tu nagradu, a proizvodili su ratove. Posredovao je u mnogim konfliktima, uticao na popravljanje sovjetsko-američkih odnosa, koji su najbitniji za očuvanje stabilnosti i mira, a zatim je važnu ulogu imao i kroz politiku nesvrstanih - kaže on.
Ko (ni)je podržao Maršala CRKVE BILE PROTIV TITA, PODRŠKA OD ANDRIĆA Tito je u Jugoslaviji imao veliku podršku za Nobela, ali ipak ne jednoglasnu. Naime, podršku mu je dao jedini srpski nobelovac Ivo Andrić, što je bilo od posebnog značaja, kao i književnik Miroslav Krleža, koji su poslali i pismo Nobelovom komitetu. Međutim, verske zajednice odbile su da podrže i potpišu predlog teksta podrške da se Maršalu dodeli nagrada za mir. To je odbila kako SPC, tako i Zagrebačka nadbiskupija.
Joška Broz VELIKE SILE NISU DALE DEDI NOBELA Joška Broz kaže za Kurir da je njegov deda nesumnjivo zasluživao Nobelovu nagradu za mir: - Međutim, Nobelova nagrada se daje prema onome što misle velike sile, pa su se tako one isprečile na putu da je i Josip Broz dobije. A to priznanje je zaslužio jer je bio najpopularniji državnik tog vremena, kao i zato što je uspešno kontaktirao i sa Istokom i sa Zapadom, uspevajući da svom narodu obezbedi dobro.
Utešna nagrada PRIZNANJE NAZVANO PO NEHRUU Broz nije dobio Nobela za 1973, ali je u to vreme dobio „utešnu“ nagradu, koja je nazvana po Panditu Džavaharlalu Nehruu (1889-1964), predsedniku Indije i jednom od osnivača Pokreta nesvrstanih, a dodeljuje se za unapređenje svetskog mira i zbližavanje među narodima. Ta nagrada, koja je ustanovljena 1966, i Titu je dodeljena jednoglasnom odlukom žirija.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
50 telohranitelja i 3.000 srpskih policajaca čuva Erdogana! Vanredne mere bezbednosti zbog posete predsednika Turske
