Gledala je tek pristiglu Nadu Radosavljević kako jedva sedi na ivici kreveta, rukama oslonjena o dušek, podiže i spušta grudni koš s vidljivim naporom. Tek što je primila infuziju. Znala je da joj srce tuče kao ludo, znala je da će cediti reč po reč. Ipak je, strpljivo, što joj baš nije odlika, čekala da napaćena žena pusti glas. Nasmejala se u sebi gorko, pa svako je slovo znala unapred! „Gušila sam se, nisam mogla da dišem... Hitna pomoć nije htela da dođe... Moji su se nekako organizovali da me dovezu do Urgentnog centra... Šetali su me satima od klinike do klinike... Onda sam dospela ovde... Ne znam gde sam...“Sredovečna žena je posle tronedeljnog boravka u bolnici spremna za odlazak na kućni oporavak. Teši Nadu, objašnjava da je bila u daleko nezahvalnijoj situaciji. Ma šta je pneumonija, njoj su, usput, pluća plivala u vodi, srce umalo nije otkazalo, potvrđen je i grip... Ali na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije učinili su sve da „pretekne“.
Govorila je brzo, kiseonik joj više nije nedostajao. Ko zna koliko bi vezla da nova pacijentkinja nije uspela malo da udahne: „Kakva klinika, koje odeljenje“, više je zapanjeno konstatovala nego pitala. Draga Nado, nalazimo se na Odeljenju za nejasna febrilna stanja, tropske bolesti i izolaciju. „Leči li se tu upala pluća?“ Ne, naravno! „Iju! Pa hoće li me izlečiti?“ Hoće, naravno!
Slatko su se ovom dijalogu ismejale kad je sredovečna žena posle nekoliko dana došla na kontrolu i obišla sapatnicu. Nada priznaje da je prvo mislila kako je njena sagovornica luckasta. A možda je sve to i sanjala! Imala je visoku temperaturu. Sada i ona priča bez problema: „Ma zamisli, na Zvezdari stanujem (beogradska opština), a ta prokleta Hitna pomoć nije htela da dođe!“
Sredovečna žena konačno počinje svoju priču.HITAN SLUČAJPolovinom februara bila je prehlađena - ništa ozbiljno. Smatrala je da će sve biti rešeno domaćom pilećom supom i ponekim aspirinom. A onda je đavo došao po svoje.CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
