Srpski Kutleš u Jablaničkom okrugu (16 km od Leskovca) nije poznat kao njegov imenjak iz Grčke (tu je nađen grob Filipa Makedonskog), a trebalo bi, bez obzira na to što broji samo nekoliko stotina duša. I sve ih je manje, piše Newsweek.rs.Čitave porodice, cele generacije iz Kutleša su nestajale i još uvek nestaju. Ne idu odavde trbuhom za kruhom već - uglavnom - na mesno groblje. Prate ih rođaci bledožućkaste boje lica, anemični... gotovo svi s dijagnozom balkanske endemske nefropatije (BEN), smrtonosne bolesti bubrega.Za BEN me je zainteresovao prof. dr Rajko Hrvačević. Toksin iz korova Aristocholia clematitis, o kojem mi je govorio - kako joj tepaju u Srbiji, vučja stopa ili vučja jabučica - po svemu sudeći, glavni je krivac što ću konačno naučiti i gde je domaći Kutleš i zašto je u njemu, umesto „dobar dan“, tako uobičajeno reći da neko ima teška strukturna oštećenja bubrega koja nije moguće izlečiti.„Od oko 4.500 bolesnika koji se u Srbiji leče dijalizom, šest odsto ima balkansku endemsku nefropatiju. Kancer sluznice urinarnog trakta javlja se kod gotovo polovine pacijenata. Učestao je i rak bubrega, javljaju se oštećenja DNK, mutacije gena (p53), hormoni koji stimulišu koštanu srž na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca su u zastoju - razvija se malokrvnost i može biti ozbiljnijeg stepena“, objašnjava dr Hrvačević.Transplantacija bubrega nije kontraindikovana, ali...KAKO ZARADITI BENZainteresovana? Naravno. Svako bi se upitao može li i kako da „zaradi“ BEN.Ali sarajevski diplomac koji se usavršavao u Londonu, Milanu i Los Anđelesu, koga su profesionalna i stručna reputacija kvalifikovali i na mesto člana Evropskog udruženja za dijalizu i transplantaciju (EDTA), člana Internacionalnog udruženja nefrologa, pokazuje mi da nije ni standardni lekar ni standardni Balkanac. Bez sujete me upućuje na kolegu nefrologa, Nišliju, kaže da je veliki stručnjak za BEN.Dođoh nekako i do Nišlije, dr Nikole M. Pavlovića, velikog stručnjaka za ovu bolest. Kad sam već htela da odustanem od istraživanja podmuklog BEN, odazvao mi se ljubazan glas: „Izvinite, na terenu sam, berem vučju stopu“. Tako ja saznah za Kutleš, tamo je bio. Sela crnih marama, nažalost, u Srbiji ima još.Navršilo se 60 godina otkako je akademik Vojislav Danilović 1957, nakon dugogodišnjih ispitivanja, zvanično potvrdio postojanje bolesti u okolini Kolubare kod Lazarevca. Tada su utvrđena i velika područja u drugim krajevima Srbije na kojima je otkriveno obolevanje stanovništva od nepoznate, opasne bolesti bubrega. Dobivši kasnije ime balkanska endemska nefropatija, bolest je primećena u dolinama Južne i Velike Morave, u celom slivu, uz njene pritoke. Brestovac je centar endemske nefropatije u Srbiji, na njega se oslanja Kutleš.Ne nedostaje je ni u Posavini kod Loznice. Preko Save je stigla i u Bijeljinu, na područje Slavonskog Broda, putujući kroz Timočku krajinu, zahvatila je Rumuniju i Bugarsku.„U Beogradu ste? Ne verujem da možete da obolite od BEN. Najistaknutija karakteristika bolesti je endemski karakter, kod vas se ne zapaža.“Procenjuje se da danas ima gotovo 100.000 rizika za razvoj BEN, dok 25.000 ima ovo oboljenje.O BEN se u celom svetu govori, pa me je prilično šokiralo kad je dr Pavlović rekao da se u Srbiji ne sprovodi sistematski skrining, iako ima oblik epidemije. „Bilo ga je do devedesetih godina prošlog veka u selima kod Niša, Leskovca, Aleksinca, Paraćina.“
PREPARATI ZA MRŠAVLJENJEEnigma zvana BEN, čiji se uzrok utvrđuje desetinama godina, nije probudila nadležne ni s velikim porastom interesa nakon što su obolele do tada zdrave žene na jednoj klinici u Belgiji 1993.„Sve je počelo prepisivanjem kapsula kao deo režima za kontrolu telesne težine, koje su se sastojale od kineskog biljnog preparata za koji se verovalo da delom sadrži biljku Stephania tetrandra. Nažalost, ona je (na mandarinskom Han Fang-Ji) bila zamenjena s kancerogenom biljkom iz roda Aristolochia (Guang Fang-Ji), nastupila je nefropatija, a od 300 obolelih, pretežno žena, više od polovine zahtevalo je primenu hemodijalize.“U većini slučajeva progresija prema krajnjem stadijumu bubrežne bolesti nastala je i nakon prestanka unošenja biljnih preparata.Postalo je jasno da balkanska endemska nefropatija nije prisutna samo na ovim prostorima. U Kini boluje nekoliko miliona ljudi, primećena je i u drugim regionima. Dovoljan razlog, čini se, da se konačno otkrije i uzrok - da li su korovi ili nešto drugo.„Klinički simptomi i znaci BEN su nespecifični i često ostaju neprepoznati tokom više godina. Ne postoje specifične dijagnostičke karakteristike, ali skup epidemioloških, kliničkih i biohemijskih podataka, uz karakterističan oblik oštećenja u odsustvu drugih bubrežnih bolesti, ukazuje, s velikom verovatnoćom, da se radi o ovom oboljenju. Studije sprovedene tokom prethodne decenije pružile su vrlo ubedljive argumente da je BEN uzrokovan hroničnim trovanjem materijala kojih ima u vučjoj stopi.“
OLOVO, BRAŠNO, VODA, SELENIJUMDa li je vučja stopa zaista krivac? Većina naučnika danas je obeležava kao primarno izvorište bolesti.U jednom od prvih radova olovo je bilo okrivljeno kao uzročni agens BEN, s obzirom na to da je nađeno u brašnu korišćenom za pečenje hleba u zahvaćenim selima. Publikacije ukazuju da nedostatak nekih mikrometala, posebno selenijuma, takođe može da bude uključen u etiologiju BEN.„Nije potvrđena povezanost s nedostatkom selenijuma. Nalazi dvogodišnjih studija pokazali su i da metali (kadmijum i olovo), kao i arsenik i selenijum ne igraju ulogu u nastanku bolesti“, smatra niški nefrolog.Vučja stopa je kao lekovita biljka bila poznata još u doba starih Egipćana i antičkih Grka. Koristila se kod ujeda zmija, za olakšanje porođaja, a preporučivana je ženama i nakon porođaja da bi se zaustavilo krvarenje. Danas je u mnogim zemljama njeno korišćenje zabranjeno. Uprkos svemu, u Srbiji nije iskorenjena. Nadležni verovatno i ne znaju da postoji.
„E, sad sam je našao u Kutlešu. Dr Milenko Ivić je, još 1969, prvi publikovao podatke koji ukazuju da bi nastanak bolesti mogao biti povezan s hroničnim trovanjem. Semenke vučje stope zapazio je u izobilju u žitnim poljima, mešaju se sa zrnima žita tokom žetve. Korišćenjem brašna poreklom iz žita koje je došlo s njiva gde raste - rastu i bubrežni problemi.“Iako je Ivićeva jedinstvena publikacija prezentovala briljantne primere izvlačenja tačnih zaključaka iz jednostavnih, ali dobro osmišljenih eksperimentalnih ispitivanja, ova hipoteza nije adekvatno podržana i nastavljena. Njegovi dokumentovani rezultati privukli su interes naše i međunarodne naučne javnosti mnogo godina kasnije.Uz to, Pavlović upućuje da postoje mnogobrojni izazovi koji komplikuju studije.„To je krajnje nespecifična bolest, često ostaje neprepoznata. Početni period bez simptoma praćen je slabošću i malaksalošću, lakim bolovima u slabinama, bledilom kože i bakarnožućkastom prebojenošću dlanova i tabana. U ovom stadijumu koji se javlja u odmaklim godinama, anemija koja je udružena sa znatnim gubitkom bubrežne funkcije ukazuje na prisustvo hroničnog bubrežnog oboljenja. Krvni pritisak je obično normalan, mada u uznapredovalim fazama može biti povećan, ali znatno ređe nego što je to slučaj kod drugih formi hroničnih bubrežnih bolesti. Imamo i nizak nivo belih i crvenih krvnih zrnaca, a snimci bubrega otkrivaju smanjenje dimenzija bubrega.“Izraženo skvrčeni bubrezi predloženi su kao kriterijum za kliničku dijagnozu BEN. Neke studije su sugerisale da se najmanji bubrezi nalaze u uznapredovalim fazama BEN, dok su druge saopštile da se to dešava u ranijim fazama.
NEOPHODNA AKCIJABolest je nakon objavljivanja rezultata rada dr Pavlovića i saradnika, koji su tvrdili da neke jestive biljke mogu absorbovati otrov iz zemljišta, istraživana na Oksfordu i američkim naučnim institucijama. Američki stručnjaci su 1991. godine izneli hipotezu po kojoj je bolest povezana s ležištima lignita na Balkanu, a u te svrhe rađena je analiza vode za piće iz sela lociranih u endemskim krajevima nekadašnje Jugoslavije koja je pokazala prisustvo toksičnih organskih sastojaka, ne samo u Kutlešu.Naravno, kombinovano dejstvo genetskih faktora i faktora spoljašnje sredine dovodi do razvoja. Studija Pavlovića i saradnika 1991. pokazala je da zdrave osobe iz porodica gde ima obolelih imaju problem s metabolizmom masti, kao i poremećaj jednog specifičnog enzima. Takođe je navedeno da bi virusi mogli da imaju ulogu u nastanku bolesti. Kasnija ispitivanja nisu potvrdila ove pretpostavke.„I sutra ću u Kutlešu zemlju da kopam“, kaže neumorni dr Pavlović. Od istraživanja vučje stope, naravno, neće odustati. Sela crnih marama želi, konačno, da vidi u zdravlju i veselju.Nadamo se da neće ostati usamljen i da će se država uključiti u rešavanje ovog do sada nerešivog problema. Sat otkucava, neka nađe način. U komunističkoj Bugarskoj, recimo, polovinom prošlog veka to je sređeno za tren. Dekretom su stanovnici mesta Karaš, u kojem je vladala smrtonosna balkanska endemska nefropatija, preseljeni u Sofiju. Oni koji nisu bili zahvaćeni bolešću dočekali su lepu starost. Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:NEWSWEEK INTERVJU Filip David: Kod nas najgore prolaze najbolji i najzaslužniji (FOTO)BOGOBOJAŽLJIVE SAMOUBICE: Ovo hrišćansko sujeverje je izazvalo pandemiju i preko 100 miliona smrtiJUGOSLOVENSKI BROD DUHOVA: Ovaj napušteni kruzer već 4 godine luta Atlantikom (FOTO, VIDEO)Buđenje medveda: Evo kako je Putin podigao rusku vojsku na noge (FOTO)
