„Sve u svemu, odlazim u Švedsku sa mnogo želja i nade." Ove reči je 2. novembra 1970. Vladimir Rolović zapisao u svoj dnevnik. Postao je, zvanično, opunomoćeni ambasador SFRJ u ovoj skandinavskoj zemlji. Da, nadao se najboljem. Nije imao razloga da misli drugačije. U susednoj Norveškoj već je obavljao istu dužnost, zbližio se s domaćinima, stekao zavidnu reputaciju, unapredio saradnju... Hteo je još štošta da doda u dnevnik u koji je Njuzvik imao ekskluzivni uvid, ali je korice sklopio da bi se pridružio poznanicima, tadašnjim visokim državnim funkcionerima Blaži Jovanoviću i Nikoli Srzentiću, zakazao im je druženje uz kafu u ambasadi. Samo nekoliko meseci kasnije njegove životne korice, nedovršene, zauvek su sklopile ruke terorista u toj istoj ambasadi. Ustaški zločinci Miro Barešić i Anđelko Brajković ranili su ga i zlostavljali 7. aprila 1971. -preminuo je osam dana kasnije u bolnici „Sveta Karolina". „Čitavog života mi se vraćaju trenuci kada sam poslednji put bila sa ocem. Možda sam mogla da ga spasem", sa suzama u očima gotovo da šapuće, više za sebe, Žana Rolović Nikolić, ćerka ubijenog ambasadora. 
Sin Predrag je u to vreme bio na studijama u Beogradu, a ona je koristila svaki trenutak da bude s ocem. Imali su poseban odnos, pričali o svemu i svačemu, šalili se. Zajednički doručak nikada nisu preskakali. Sedmog aprila nije im se pridružila majka Branislava, spremala se za susret sa suprugom kineskog ambasadora. „Videla sam u jednoj radnji prethodnog dana divnu haljinu. Molila sam ga da odemo prvo do grada, da je probam i kupim ako mi odgovara. 'Prodaće je, tata', rekla sam mu. 'Ajmo, tata, ma to je samo desetak minuta!' Ali on to jutro nije mogao da mi ugodi. Žurio je u ambasadu po neke papire, na sastanke, prethodnih dana je rekao mami da mora sutradan da putuje u Beograd. Nije bio dobre volje, mislio je čak i da bi mogli da ga opozovu", svedoči Žana Rolović Nikolić za Njuzvik o najbolnijim trenucima za njenu porodicu. „Stalno mislim: 'O bože, da smo svratili u grad -sigurno bih ga spasla.'" PITANJA BEZ ODGOVORA Sudbine žrtve i njegovih krvnika ponovo su, posle nešto više od 45 godina, u žiži javnosti. Ali samo nakratko. To je i razlog što sedim u Žaninom beogradskom stanu. Prethodno sam razgovarala i sa njenom majkom Branislavom, suprugom tragično nastradalog ambasadora. CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Vesti 10.03.2017
