Bombardovanje aerodroma u Tuzli i Rinas kod Tirane ušao je u najveće srpske mitove, a teoretičari zavere i dalje ne odstupaju od ove priče tvrdeći da se ona dogodila, i da se sve zapravo krije.
Kako je krenula priča
Naime, sredinom aprila 1999. godine jedan odavno ugašeni nedeljnik po prvi put izneo je informaciju da su jugoslovenski avioni u tajnoj misiji bombardovali aerodrome u BiH Dubrava kod Tuzle i Rinas kod Tirane. Prema tvrdnjama te priče, koja se i danas može pronaći na internetu tvrdi se da je 18. aprila 1999. na aerodromu Ponikve okupljena kombinovana eskadrila od 6 orlova 2 MiG- 21 i jednog supergaleba G4, čiji je zadatak bio da u niskom letu dođu do Tuzlanskog aerodroma i unište što više NATO aviona, koji su stajali na stajanci.
Radnja ovog mita nastavlja uzbudljivom pričom koja više liči ha Holivudski blokbaster nego na realnu situaciju da su NATO avioni napadnuti na stajanci jer avaks koji je leteo iznad BIH zbog kvara naših operativca nije bio u funkciji.
Zanimljivo je da niko ne navodi postojanje avkasa iznad Mađarske, Hrvatske , Jadrana, Makedonije, špijunskih aviona U-2 i gomile izviđačkih satelita.
Elem, po tom mitu iznenađenje je bilo potpuno pa su naši avioni primećeni tek na 10 km od Tuzlanskog aerodroma a tada je bilo kasno da NATO avioni uzlete. Četiri NATO aviona u parovima su navodno bila spremna za uzletanje ali su naši pre njihovog poletanja već napali. Bila je to izuzetno rizična akcija i iako je iz naše baze javljeno da su naši avioni primećeni niko od pilota nije želeo da akciju prekine.
Po izjavi nekog navodno majora Gavrilovića koji je leteo na jednom od orlova, on je ispustio bombe na grupu oštećenih NATO aviona koji su se nalazili na pisti skroz desno, i okrenuo letelicu da bi ponovo napao helikoptere. Za njim su krenula još 3 orla i ispustila teret svako na već odabrane ciljeve, dok su 2 orla ostala da preciznije gađaju avione koji su se spremali da polete i 8 lovaca koji su pre neki dan stigli u Tuzlu. Dva MiG-21 i supergaleb su raketama i mitraljezima dovršavali posao.
Teoretičari zavere tvrde da je cela akcija izvedena munjevito, a navodno je trajala oko 15 minuta i tada je u povratku ka Ponikvama raketom sa zemlje oboren jedan naš Orao. Ostalih osam aviona se vratilo do aerodroma Ponikve. Epilog ove akcije su uništena 17 aviona i 3 spasilačka helikoptera NATO.
Drugi nalet i napad, navodno se dogodio na aerodrom Rinas gde je bila stacionirana eskadrila od 12 Apača raketnih helikoptera koji su trebali da budu vazdušna podrška. Akcija je izvedena tako što su 2 supergaleba G-4 sinhornizovano poleteli sa aerodroma Ponikve i Golubovci, kada su prvo do Rinasa stigli 2 supergaleba G -4. Rezulati napada govore da je 5 apača a sva 4 Galeba su uspela da se neoštećana vrate u svoje baze.
Memoari visokih oficira VJ i samog glavnokomandujećeg NATO pakta Veslija Klarka, kao i veliki broj publicističkih radova nikada nigde nisu potvrdili istinitost ove informacije, naprotiv potvrđeno je da je to samo nečija fikcija jer istina je jedna da lovci MiG -21 koji su navodno napali Tuzlu nikada nisu poleteli jer je njihovo poletanje bilo već prve noći agresije strogo zabranjeno. Takođe veliki broj aerodroma je uništen kao i aviona na aerodromu Podgorica.
Ostaje jedno relano pitanje zašto već punih 18. godina ovaj mit ostaje veoma jak i prisutan u narodu, da neki pojedinici i dalje veruju u uspeh ove fantomske operacije, dok se o akcijama jugoslovenskih pilota orlova u borbi protiv terorista OVK malo zna, a još manje o harbrim pilotima helikoptera koji su evakisali ranjene i povređene vojnike sa teritorije KiM.
(EPK)
