Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu...Ima već vek kako je ove reči na zidu samice u zloglasnom zatvoru Terezin urezao Gavrilo Princip. Odavno već nisu više vidljive, ali odjekuju i danas u sećanju isto kao što odjekuju pucnji koje su onog 28. juna 1914. godine ispali Mladobosanci usmrtivši nadvojvodu Franca Feridnanda, prestolonaslednika Austrougarske monarhije, i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu. 
Svi odreda su pohvatani, izuzev Muhameda Mehmedbašića koji se domogao Srbije, i osuđeni za ubistvo i veleizdaju. Gavrilo je osuđen na 20 godina robije i sa petoricom saučesnika zatočen je u tamnici u Češkoj. Mučen je, prebijan, izgladnjivan, stavljan u okove... Ruku mu povređenu nisu lečili, pa ju je zahvatila sepsa. Kada su napokon odobrili amputaciju bilo je kasno. Umro je 28. aprila 1918. godine.
- Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin predvodio je srpsku delegaciju u Terezinu gde je polaganjem venaca odata počast Gavrilu Principu i njegovim saborcima.
Da je tu poslednje četiri godine života tamnovao srpski rodoljub i borac za slobodu svedoči spomen-ploča na zidu malene ćelije, u kojoj je onomad na limenoj porciji Gavrilo zagrebao stih:"Tromo se vreme vučeI ničeg novog nema, Danas sve ko jučeSutra se isto sprema..."Aleksandar Mitrović Fis
