Najnovije vesti

NEMA LEBA BEZ MOTIKE Pekar Marko Gračan: Svake noći sam s ocem pekao zanat
Foto: Marina Lopičić

Da ne postoje ovi ljudi, većina nas bi umrla od gladi

NEMA LEBA BEZ MOTIKE Pekar Marko Gračan: Svake noći sam s ocem pekao zanat

Društvo

Pekar Marko Gračan objašnjava čega je sve morao da se odriče da bi se bavio ovim poslom, koji ne namerava nikad da ostavi

U pekaru sam prvi put ušao sa devet godina, i to u noćnu smenu s ocem, koji me rano naučio da je protraćen svaki dan koji počne posle sedam. Pekari su degradirani, ali bez obzira na to, ovaj posao me ispunjava, pa ću najverovatnije i nakon završenog fakulteta nastaviti da pravim kroasane i rol-viršle. Ne mogu sebe da zamislim kako sedim u kancelariji osam sati, priča za Kurir Marko Gračan.

Pekarski zanat, kako kaže, „pekao je“ korak po korak, na početku ređajući kifle u pleh za pečenje.

- Dok su moji drugovi spavali ili se igrali po ulici, ja sam odlazio s ocem da radim. Na posao smo kretali u osam uveče, a završavali oko četiri-pet ujutro. Sećam se da smo uvek posle posla išli na ćevape, a ja bih redovno zaspao na zadnjem sedištu s lepinjom u rukama - priseća se kroz smeh naš sagovornik i dodaje da, kao i u svakom poslu, i pekari mogu da napreduju.

- Posle noćnih smena sledi napredovanje i ustajanje u pet. Na poslu sam radnim danima već u šest, pošto je ovde samo dorada peciva, a vikendom idem u proizvodnju. Specijaliteti su mi kroasani i rol-viršle, a za burek i pite treba biti baš veliki majstor. Zanat sam učio od oca i strica, a ako čovek želi da uspe, mora stalno da se usavršava, bez obzira na to kojim poslom se bavi - napominje Marko.

Radi bez prestanka... Marko Gračan
Radi bez prestanka... Marko Gračan

Kaže da se nekad za pecivo koristilo samo pšenično brašno, dok današnji kupci diktiraju drugačije uslove poslovanja, pa je na policama sve više proizvoda od heljde.

Ipak, u ovoj pekari ne zaboravljaju ni tradicionalne proizvode, pa su knedle sa šljivama, gibančići i vanilice pravi hit za mušterije.

Neumoran
RADI I STUDIRA

Od ovog posla može da se živi, ali mora mnogo da se radi. Nekada radim i po 12 sati. Malo spavam, ali to mi ne pada teško, tako je oduvek, tako je i meni i sestru naučio otac, koji je bio vojno lice. Rano smo stekli radne navike, pa mi valjda zato i nije problem da kada skinem pekarsku kapu i kecelju, dođem kući i sednem da učim - objašnjava Gračan.

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...