Srbima su i veća stradanja i sjajnije pobede dešavale drugim danima, ali je uvreženo mišljenje da je 28. jun kroz vekove bio važan, često i koban datum za njih. Koliko, realno, ima istine u mitu da je sudbina srpskog naroda neraskidivo vezana za dan kad se na Kosovom polju opredelio "za carstvo nebesko"?
U toku proteklih sto godina srpske savremene istorije, Vidovdan je više puta zaista imao karakteristike prelomnog datuma, o čemu svedoči i impresivan spisak istorijskih događaja koji su se odigrali baš 28. juna. Ali već na prvi pogled je jasno da je nekada to poklapanje slučajno - Milanovo predavanje u ruke Austro-Ugarske, mir u Versaju, pa i rezolucija Informbiroa, mogu se svrstati u ovu grupu.
Poseban je primer Miloševićevo izručenje Tribunalu, jer je jasno da srpska vlada nikako nije htela takvu "simboliku". To što je bivši predsednik baš na Vidovdan odleteo u Hag, neki objašnjavaju činjenicom da je za 29. jun bila zakazana donatorska konferencija od koje smo očekivali preko milijardu evra.
S druge strane, neki učesnici sprskog političkog života namerno su birali Vidovdan za svoje akcije. Računali su da će simbolika ovog praznika njiihovom delovanju pribaviti dodatni efekat u javnosti. Takvo je bilo proglašenje Vidovdanskog ustava '21. godine, i okupljanje SPO '92. Istoričari procenjuju da su "akteri tih događaja, vezujući svoje aktivnosti za Vidovdan, nameravali da daju posebnu težinu svom aktuelnom političkom činu..."
Simboličkog značaja ovog datuma bio je svestan i Slobodan Milošević kad je odlučio da ide na Gazimestan, ali i Franc Ferdinand, čija je poseta Sarajevu trebalo da ima svoju kulminaciju upravo tog dana. Zbog Vidovdana je i Princip na saslušanju izjavio da je Ferdinand time uvredio Srbe...
SPC ovaj dan slavi kao praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika, a Srbija kao državni praznik od 1889. godine, i 500. godišnjice Kosovske bitke, Vidovdan je kao nacionalni praznik opstao sve do dolaska komunista na vlast.
Danas je to državni praznik koji se slavi radno.
Sećanje na Kosovsku bitku oživelo je tek u 19 veku, na talasu probuđenih nacionalnih osećanja koja su posledica oslobođenja i stvaranja samostalne države. Česta je zamerka da se "kultom Vidovdana veliča izgubljena bitka", ali Srbi tu nisu izuzetak.
I mnogi drugi narodi se trajno sećaju svojih bitaka koje su okončane porazom - recimo Amerikanci veličaju birku kod Alamoa i pogibiju Dejvida Kroketa...
M. Petrović
Neki srpski vidovdani
KOSOVSKI BOJ (1389): Ključna u padu srpskog carstva, bitka je imala i veliki odjek u tadašnjoj Evropi, uplašenoj od turskog nadiranja.
TAJNA KONVENCIJA SRBIJE I AUSTROUGARSKE (1881): Knez Milan se od Rusije okrenuo Beču, i obustavio pomoć Srbima u BiH i Sandžaku, a Beč mu obećao proglašenje za kralja.
SARAJEVSKI ATENTAT(1914): Gavrilo Princip ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju Hotek. Franc Ferdinad bio je prestrolonaslednik Austro-Ugarske koja je okupirala BiH.
VERSAJSKI MIROVNI UGOVOR (1919): Mirovnim ugovorom završen je I svetski rat i stvorene nove države u Evropi, između ostalih i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
VIDOVDANSKI USTAV (1921): Kraljevine SHS proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karđorđević. Ovim su udareni temelji buduće Jugoslavije.
REZOLUCIJA INFORMBIROA (1948): SSSR i sateliti proglasili blokadu Jugoslavije, koja se zatim okrenula Zapadu. Oni koji su se tada izjasnili za Staljina, zatočeni su na Golom otoku.
MILOŠEVIĆ NA GAZIMESTANU (1989): Pred oko milion ljudi Milošević održao govor kojim se ustoličio kao nacionalni lider. Poveo je Srbe u ratove koje su izgubili.
SRBI U HRVATSKOJ (1990): Sabor Hrvatske usvojio amandmane na Ustav Hrvatske, čime su Srbi prestali da budu konstitutivni narod ove republike.
SABOR OPOZICIJE (1992): Najveći protesti protiv Miloševića u organizaciji DEPOS. Početak talasa događaja koji će dovesti do 5. oktobra.
IZRUČENJE HAGU (2001): Pod pritiskom zapadnih diplomata Đinđićeva vlada je Hagu izručila Miloševića, čime je ovaj postao prvi šef države u istoriji koji je izveden pred međunarodni sud za ratne zločine.
PRIKLJUČENJE EU (2013): Pošto je u Briselu potpisala sporazum sa Prištinom kojim je započet proces priznavanja Kosova, evropski lideri na sastanku u Briselu odlučili da pregovori sa Srbijom o pristupanju EU počnu najkasnije u januaru 2014.
SRBIJA DOBIJA PRVU GEJ PREMIJERKU? (2017): Poslanici Skupštine Srbije glasaće o poverenju novoj Vladi na čijem čelu će se nalaziti Ana Brnabić, prva gej premijerka.
